Rođeni 1. jula

Rođeni

Rođeni 1. jula

1646. Gotfrid Vilhelm Lajbnic (nemački naučnik-filozof, matematičar, fizičar, diplomata)
1804. Žorž Sand, francuska književnica.
1894. Isak Babelj (ruski književnik)
1902. Vilijam Vajler (američki filmski režiser)
1946. Slobodan Santrač (srpski fudbaler i fudbalski trener)
1961. Karl Luis (američki atletičar-sprinter i skakač u dalj)
1967. Branko Zorko (hrvatski atletičar)
1967. Pamela Anderson (kanadska glumica)

Kakav čovek, takav (njegov) govor.

Lice je pokazatelj (ogledalo) duše.

Makar posustaju snage (sposobnosti), ipak treba pohvaliti revnost (dobru volju)!

Nije zlato sve što sija.

Starac hvali prošla vremena.

Šta će slepcu ogledalo?

Vrlina (poštenje) živi i nakon smrti.

Vojska vredi koliko i vojskovođa.

Ako želiš da znaš sve, čitaj sve

Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude, ako se još potrudi

Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen dođe kući.

Nemoj verovati nikom više nego sebi samom.

Niko ko je pobedio uz pomoć nepravednog sudije ne raduje se dugo.

Ne može da uspe nagodba

Ne može da uspe nagodba bez ikakvih (uzajamnih) ustupaka, zadržavanja ili obećanja.

Za svađu je potrebno dvoje

Za svađu je potrebno dvoje.

Neka ti nije važno kolikim se dopadaš

Neka ti nije važno kolikim se dopadaš, nego kakvim.

Zaborav je lek za uvrede.

Bolje sprečiti, nego lečiti.

Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude, ako se još potrudi.

U miru lavovi, u bici zečevi.

Tvrdica uvek nađe razlog da odbije.

Treba osuditi sudiju, ako je krivac oslobođen.

Što brzo nastaje, brzo nestaje.

Štedljivost je veliki prihod.

Štedi vreme.

Svet vrednuje prijateljstvo prema korisnosti.

Svakome po zasluzi.

Svaki uzrast je pogodan za učenje.

Skrati svoje brige, da sebi produžiš život.

Samo sloga Srbina spasava.

Što prećutiš, u pogodno vreme možeš reći. Što u nevreme izustiš - nikad ne možeš izbrisati.

Obrazovanje ne pada sa neba.

Nemoj lagati, laži nikada ne donose korist.

Neka svako zna da ide svojim putem.

Neka nam više znači stvarna pamet, nego mišljenje gomile.

Ne živimo samo za jednu želju.

Koga su zmije ujele, i guštera se boji.

Ko živi pošteno, živi bezbedno.

I ako izgubiš sve, gledaj da sačuvaš dobar glas.

Govornik nije uvek radnik. (Ne radi svako ono što govori.)

Drvo se ne obara jednim udarcem.

Dokazivanje je stvar onoga koji iznosi, a ne onoga koji negira tvrdnju.

Ćutanje je nalik priznanju.

Ako se duša i misao na vreme otvore za dobro-u njih zlo više ne može.

Ako nekoga ne sprečava stid, ne odbija ga ni strah.

Do not have too many irons in the fire.

Do unto others as you would others do unto you.

Don't count your chickens before they are hatched.

Even Homer sometimes nods.

Živi u skladu sa svojim mogućnostima.

Žudnja za novcem znači propast prijateljstva.

Život tvrdice je bedan.

Život je borba.

Život bez prijateljstva ništa ne znači.

Živi pošteno, i ne mari za ogovaranja zlih.

Ženu ukrašava stid a ne šminka.

Zrno po zrno-pogača, kamen po kamen-palača.

Znanje je moć.

Zemlja ne rađa ništa gore od nezahvalnika.

Završeni radovi su prijatni.

Za onoga ko radi nema dugog dana.

Zavidni ljudi pate.

Zatajiti prevaru ravno je prevari.

Zaljubljenom ništa nije teško.

Zakoni su pisani za budne.

Za svakoga se pretpostavlja da je dobar, dok se ne dokaže suprotno.

Za onog ko se već pokazao zlim, pretpostavlja se da je to uvek.

Za dobar život dovoljno je i kratko vreme.

Vremena se menjaju i mi se menjamo zajedno s njima.

Vreme leči rane i bolove.

Vredi toliko, koliko imaš.

Volja se ne može naučiti.

Voli, da i tebe vole!

Voditi u lov pse koji neće da love, glupost je.

Vladati sobom, najveća je moć.

Više dobija onaj koji zna i da se oduži, da uzvrati.

Vežbanje dovodi do umetnosti.

Verovati da je moguće pobediti u ratu sedeći ili moliti se, glupost je.

Verni (pouzdani) ortak je sigurno sidro.

Velikodušnost je znak prijateljstva.

Uzmi svoje, a drugome daj njegovo.

Uzaludan je gnev, ako nedostaje snage.

Uzalud se trudi onaj ko želi da se dopadne svima.

Uvreda se sastoji u nameri onog koji vređa.

Uvek je postojala ista mogućnost da se čuje bilo šta.

Umerene stvari traju.

Ugovore treba poštovati.

Ugovor je dvostrana obaveza.

Udružene snage su jače.

Učtivost je blago koje svako može imati, a što ga više trošiš, sve si bogatiji.

Učimo na greškama.

Učenik nije ravan učitelju u znanju.

Učeni čovek uvek poseduje bogatstvo u sebi.

U svemu je neophodan red.

U ozbiljnim stvarima nema mesta za šale.

U opominjanju smo svi vrsni.

U oklevanju čami opasnost.

U ljudskom životu ništa nije sigurno.

U čemu smo grešili u mladosti, to ispaštamo u starosti.

Tvrdična duša ne može se zasititi nikakvom dobiti.

Treba da znaš s kim sklapaš ugovor.

Treba da učiš dok na svetu postoji nešto što ne znaš.

Tražite ono, što je najbolje i najlepše.

Tražite i naći ćete!

To su samo reči i glasovi i ništa više.

To je gorak, ali dobar lek.

Teško se može naći govor koji nije u skladu s moralom i životom govornika. (Reč odaje čoveka.)

Teško onom kod koga se mačke s miševima okume.

Teško onom ko misli da zna, a ne zna.

Teško je razdvojiti istinske prijatelje.

Tek kad vidiš stvar, iznesi sud.

Tamo gde nije dokazano znanje, pretpostavljamo neznanje.

Što učeniji to skromniji.

Što si obavezan da platiš, plati sa osmehom!

Što se sprovodi u delo silom, ne traje.

Što se ne može promeniti, treba strpljivo podnositi.

Što se dogodilo, ne može se promeniti.

Što radiš uz posredništvo drugog, radi sam.

Što ne zabranjuje zakon, zabranjuje stid.

Što ne uradiš odmah, može se lako desiti da nećeš nikada uraditi.

Što ne mogu sam, ne mogu ni uz posredovanje drugog.

Što je nastalo u bitkama, trajaće i nakon njih.

Što je dobro, treba zabeležiti.

Što ćeš biti veći, tim skromniji budi.

Štedeti porobljene i satreti ohole.

Štedeti osobe, a govoriti o manama.

Š tedeću reči, besplatne su.

Š ta je bilo, bilo je.

Š ta god radiš, radi sa razboritošću i vodi računa o ishodu.

Š ta god maca omaci, ono sve miševe lovi.

Š ta god izvoli da učini pobednik, on sme.

Š ta će slepcu ogledalo?

Stidu se nije moguće naučiti, može se samo roditi s njim.

Stare greške se teško ispravljaju.

Starac hvali prošla vremena.

Svrha prava je savršena pravda.

Svojstveno je onome ko nanosi štetu da drhti (da se boji).

Svi žele da znaju, ali niko ne želi da plaća za to.

Svi smo bar jednom poludeli.

Sve što koristi može i da škodi.

Sve se može dobiti radom, ništa bez znoja.

Sve nas primamljuje žudnja za pohvalom.

Svakome je svoje drago.

Svakodnevno dosadi.

Svako zlo je lako uništiti dok nastaje.

Svako ko voli, bori se.

Svako je najbolji tumač svojih reči.

Svako je kovač svoje sudbine.

Svako je kovač svoje sreće.

Svako ima svoje greške.

Svako bi bio savršen, da nema "kad bi...".

Svaki rad traži nagradu.

Svaki poltronski govor u sebi sadrži otrov.

Svaki početak je naporan.

Svaki dan ima svoje darove.

Sutra, sutra, uvek sutra... tako prolazi vek.

Sunce sija svima.

Sudbina može da oduzme malo onom kome je malo dala.

Stvari postignute silom nisu trajne.

Strah začepljuje uši.

Srećan nikad nije onaj kojeg muči što je drugi srećniji.

Srećan je život proveden u skladu sa vlastitom prirodom.

Sreća nam pribavlja prijatelje, a nevolja ih oprobava.

Sreća je sa odvažnima.

Sramotno je ustupati i ne stojati čvrsto na svom mestu.

Sramnije je varati nego biti varan.

Sramna je ptica koja ispušta izmet u vlastito gnjezdo.

Snaga ćutke i glasno izraženog, ista je.

Smej se, ako si mudar.

Složna braća nove dvore grade, a nesložna i stare razgrade.

Sličan se raduje sličnom.

Skromnost je temelj svih vrlina.

Sitne stvari zaokupljuju sitne duše.

Siromašnome nedostaje mnogo, tvrdici sve.

Sila bez razuma ruši se pod vlastitim teretom.

Savlađuj sve svoje muke srčanošću.

Samohvala zaudara.

Samo sasvim pokvaren čovek izdaje prijatelja.

Samo onaj koji je slušao zapovedi, zapoveda dobro.

Samo bogati mogu sebi da priušte glupost.

Sam pojedi što si zakuvao.

Sadašnjost je sigurna, budućnost neizvesna.

Sa odvažnošću raste hrabrost, s kolebanjem strah.

Sa čistog izvora teče čista voda.

Rodni kraj je sladak.

Retko je neko star i srećan istovremeno.

Red je duša svake stvari; a nered nam sve pokvari.

Red je da deca poštuju roditelje.

Reči podstiču, primeri vuku.

Reči odlete, napisano ostaje.

Rđav je ono miš koji samo jednu rupu ima.

Razum i razboritost su prevashodne osobine vođe.

Ranije je laskanje bilo smatrano porokom, danas je postalo običaj.

Raduj se kad te hvale, ali samo oni koji ne bi zazirali ni da te ukore ako učiniš nešto rđavo.

Rado verujemo u ono šta želimo.

Radije ću biti zdrav, nego bogat.

Radi ljudima ono što želiš da oni tebi rade.

Rad oplemenjuje.

Put slave je uvek naporan (s preprekama).

Put do zvezda sa zemlje nije komotan.

Prvo gledaj gde ćeš isplivati, pa onda zaplivaj.

Pružena odanost, vernost najviše obavezuje na istu odanost.

Protiviti se svakome ružan je običaj.

Prošlost ne možemo da promenimo.

Prosipanje je početak bede.

Propada sve što učiniš nezahvalniku.

Promena sprečava prezasićenost.

Promena godi.

Priznanja menjaju ljude, ali retko kada na bolje.

Prilika se teško ukaže, lako gubi.

Prilika čini lopova.

Prijateljstvo može da postoji samo između dobrih ljudi.

Prijateljstvo ima prednost nad rodbinskom vezom.

Prijatelji nisu uvek iskreni. Neprijatelji jesu. Zato tu iskrenost iskoristi da upoznaš svoje mane.

Prijatelj se poznaje u nevolji.

Pridržavaj se onog što je ispravno!

Preziremo ono u šta se ne razumemo.

Pretvarati se svojstveno je čoveku.

Preterana briga više upropasti nego koristi.

Prepoznavanje uzroka donosi prepoznavanje rezultata.

Prema voću, plodovima, prepoznaješ drvo.

Preko trnja do zvezda.

Predsoblje je ukras kuće.

Prazni sudovi najviše zvone.

Pravedno je, da onaj koji je imao udeo u dobiti, učestvuje i u šteti.

Pravda ne traži nagradu.

Pravda ne gleda na ličnost.

Potrebna su dela, ne reči.

Poštovanje je veće s razdaljine.

Poštenje se rađa posvuda.

Poštenje se ne može kupiti jer ga pošten ne prodaje. Nepošten prodâ€™o bi ga-al' ga nema.

Poštenje se ne kupuje zlatom.

Poštenje pobeđuje sve, pa i zavist.

Poštenje ne dolazi samo od prirode; postati dobar je umeće.

Pošten čovek sve radi pošteno.

Poroci, koji se kriju pod maskom vrlina, sramotniji su.

Poroci nisu isti.

Ponekad reči pogađaju ljude više nego batine.

Pomozi onome ko nosi breme, no nikako onome ko ga spušta.

Poklonjenom konju nemoj gledati u zube.

Podučavajući druge učimo sami.

Podlost vara spoljašnjim poštenjem.

Početak je polovina čitavog posla.

Počeci svih stvari su sićušni.

Plašim se čoveka od jedne knjige (neobrazovanog).

Pitali knjigu čija je. â€œOnoga sam ko me pročita i zapamti.â€

Pisanjem ćeš naučiti da pišeš, govorom da govoriš.

Pametnom je dovoljno malo.

Pametnom je bilo rečeno dosta.

Pametan čovek se uči na tuđim greškama, glup na svojim.

Pamćenje treba vežbati svakodnevno.

Osnov svih loših stvari je tvrdičluk.

'Oprosti' je kratka reč, ali teško se izgovara. A može učiniti više dobra od hiljade drugih.

Opasnost nikada ne može da bude pobeđena bez opasnosti.

Onom koji hoće, ništa nije teško.

Onoga koji ne spreči ono što može da spreči, smatraju saglasnim.

Ono što sreća nije dala, ne može da uzme.

Ono što naudi, često nauči.

Ono što je pravedno za jednoga, ispravno je i za drugog.

Ono što je obostrano ćutke dogovoreno, treba smatrati izričitom nagodbom.

Onima koji su zakasnili na gozbu, (ostaju) samo kosti.

Oni koji su udaljeni nisu prijatelji.

Onaj koji olako veruje ne radi ispravno.

Nužda od čoveka dobije sve što traži.

Onaj ko se služi snishodljivošću (ljubaznošću), stalno pobeđuje.

Oholost sprema pad.

Odbij, šta nisi. (Ne budi ono što nisi.)

Odaj poštovanje starosti.

Od svega po nešto, no ništa ukupno.

Od otadžbine ništa slađe.

Od ničeg nastaje, opet ništa.

Od kućnog mira bolje stvari nema.

Od dva zla treba izabrati manje.

Od duvana-kuća popljuvana, a od vina kuća je nemirna, od rakije-kuća poplakuje.

Oči su vođe u ljubavi.

Obeleži svojim imenom.

Obećanje dobrog čoveka prerasta u obavezu.

Obećanja zavode devojke.

O svemu razmišljaj sa prijateljima, no najpre sam sa sobom.

Ono što nije vredno da se više puta pročita, ne vredi nijedanput pročitati.

O drveću sudi prema plodovima.

Nove metle su i bolje.

Novcu treba zapovedati, a ne služiti.

Novac je mudrome sluga, a ludome gospodar.

Ništa se ne može uraditi bez pameti.

Ništa nije toliko omiljeno koliko dobrota.

Ništa nije sličnije ludaku nego pijanica.

Ništa nije istovremeno pronađeno i usavršeno.

Ništa nije čoveku milije nego prijatelj u pravo vreme.

Ništa nemam, zašto bih okrivljavao starost.

Nikome ne sme da naškodi njegova plemenitost.

Nikome ko gleda u tuđe stvari, ne sviđaju se vlastite.

Niko se sa vragom ne igra nekažnjeno.

Niko se nije savršen rodio.

Niko se ne sviđa svakom.

Niko se ne rađa bez mana.

Niko od nas nije bezgrešan.

Niko nije srećan u svakom pogledu.

Niko nije održao vlast okrutnošću; ona u umerenosti traje.

Niko nije obavezan da radi više nego što može.

Niko nije dobar slučajno, poštenju se mora učiti.

Niko ne voli otažbinu zato što je velika nego zato što je njegova.

Niko ne voli one kojih se boji.

Niko ne trpi štetu, osim od sebe samog. (Svako je kriv za svoje nevolje.)

Niko ne treba da se ustručava kod trpeze.

Niko ne sme da bude nezahvalan.

Niko ne može sebi nametnuti stav, a da ga se kasnije ne može odreći.

Niko ne može da se obaveže na nešto što prevazilazi njegove mogućnosti.

Niko ne može da obavezuje drugog.

Niko ne može da bude sudija u svom sporu.

Niko me neće nekažnjeno napadati.

Niko ko je pobedio uz pomoć nepravednog sudije ne raduje se dugo.

Nikad ne smeći s uma kako ti je kad te neko uvredi, pa nećeš lako druge vređati.

Nijedna štetočina sebi ne dosuđuje kaznu.

Nijedan loš čovek nije srećan, a najmanje onaj koji prima mito.

Nije zlato sve što sija.

Nije sramota ništa ne znati, nego ne hteti ništa učiti.

Nije slobodan niko ko robuje svom telu.

Nije red da neko sudi o sebi.

Nije pošteno baš sve što je dozvoljeno.

Nije moguće osuditi nekog samo na osnovu sumnje.

Nije moguće činiti zlo, a da od toga nastaje dobro.

Nije isto ako dvoje rade isto.

Nije bitno koliko si dugo živeo već kako.

Ni za koga se ne pretpostavlja da je zao.

Nevinome je lako govoriti istinu.

Neprikladno je da dobar čovek pribegava obmani.

Nepoznata stvar uzburkuje duhove.

Nepošteno je nepošteno, bilo da se vidi ili ne.

Nemoj zaboraviti na predusretljivost (ljubaznost).

Nemoj verovati nikom više nego sebi samom.

Nemoj se mešati u stvari u koje se ne razumeš.

Nemoj razmišljati kako, nego učini to, a javiće ti se samo kako!

Nemoj pitati šta će biti sutra.

Nemoj nikome da kažeš ono što ne želiš da se širi.

Nemoj da veruješ trenutnoj sreći.

Nemoj da veruješ pohvalama onog kome si učinio dobro.

Nemoj da radiš ono u šta sumnjaš.

Nema slađe večere do sobom stečene.

Nema ničeg bržeg od godine.

Nema hrabrosti bez borbe.

Nema boljeg druga od znanja ni goreg od neznanja.

Nekažnjavanje uvek podstiče na prestupe.

Neka ti nije važno kolikim se dopadaš, nego kakvim.

Neka su tvoje reči u skladu sa tvojim načinom života.

Neka se svako bavi zanatom za koji je obučen.

Neka se čuje i druga strana!

Nedolično je hvaliti samog sebe.

Ne, koliko brzo, već kako!

Ne znati ništa-to je najprijatniji život.

Ne živi se u prošlosti.

Ne učimo radi škole, nego radi života.

Ne treba svaku grešku proglašavati glupošću.

Ne treba da pokušavamo ono što ne možemo da postignemo.

Ne tražim ti ništa, samo ne uzimaj moje.

Ne stidim se da priznam, ako nešto ne znam.

Ne pripada tebi, šta ti je dodelila sreća.

Ne postoji pravilo bez izuzetka.

Ne plašim se ni prepreka.

Ne otvara se kapija svakome ko kuca.

Ne ostavljamo za sutra što možemo da završimo danas.

Ne napredovati znači nazadovati, ne istupati napred znači ustupati.

Ne mrzi čoveka, nego njegove mane.

Ne možeš nikad biti najpametniji na svetu, ali ti je u vlasti da svakog dana budeš sve pametniji.

Ne možeš nikad biti ni najbolji na svetu, ali ti je u vlasti da svakog dana budeš sve bolji.

Ne može, ali mogao je.

Ne može da uspe nagodba bez ikakvih (uzajamnih) ustupaka, zadržavanja ili obećanja.

Ne miriše dobro ko uvek miriše.

Ne hvali jutro pre večeri.

Ne gubi vreme!

Ne daj vetru da ti vatru duva, ne daj vuku da ti stado čuva!

Ne čini drugima ono što sam ne voliš da trpiš.

Ne čezne se za nepoznatim.

Ne brini o onome što se tebe ne tiče.

Ne brini kako će tvoj rad steći priznanja, već kako će biti priznanja dostojan.

Ne brani se rečima, već načinom svog života (delima).

Ne boji se zec onoga ko se mnogo hvali, već onoga koji rano rani.

Navika je najbolji učitelj.

Navika je druga priroda.

Napeti luk se lako slama.

Nama se više dopada tuđe, a tuđima naše.

Nama dobro, nikome loše.

Nakon zime stiže proleće.

Nakon sklapanja prijateljstva treba imati poverenja; pre sklapanja prijateljstva treba razmisliti.

Nakon reči sledi čin.

Nakon dela nema više saveta.

Najviše moći ima onaj koji vlada nad sobom.

Najteži posao gledaj da najpre obaviš.

Najkraća crta je prava.

Najbolji je onaj govornik, koji kratkim rečima kaže najviše.

Najbolje je naći pravu meru u svemu.

Na proleće kosti povrate toplinu.

Na muci se poznaju junaci.

Na laje kuca sela radi, nego sebe radi.

Muva ne zna šta je paukova mreža sve dok ne padne u nju. A ti gledaj da budeš pametniji od muve.

Mudrost je majka svih dobrih veština.

Mudar čovek vajdi se dobrim savetom i onda kad ga ne posluša.

Mudar čovek stavi nepravdu da se stiša (pa je onda žigoše).

Mržnja je zastarela ljutnja.

Mrzim prostu gomilu i klonim je se.

Mrtvome lavu rugaju se i zečevi.

Mrtvome lavu ne čupaj grivu.

Moraš da gledaš sve sa dobre strane.

Mnogo priča, malo mudrosti.

Mnogi su ljudi propali samo zato što su hteli da zapovedaju onda kad je trebalo da slušaju.

Mnogi bi hteli da upravljaju drugima, a ne umeju ni sami sobom.

Mir s ljudima, rat s porocima.

Milosrđe se ne pruža preko volje.

Među slepcima razroki je kralj.

Malo, ali dobro.

Malo pričaj, a više čini.

Malo ko voli one koji se neprestano svađaju.

Male stvari su uzrok velikih.

Mala kuća, veliki mir.

Makar posustaju snage (sposobnosti), ipak treba pohvaliti revnost (dobru volju)!

Magare neće zaplivati dok mu voda ne dođe do ušiju.

Ma kako da je nebo mutno i oblačno, iza oblaka ipak sunce sija.

Ljudski je voleti, ali i opraštati.

Ljudski je grešiti.

Ljudski je grešiti, no đavolski je istrajavati u greškama.

Ljudi bi imali mnogo više srca kad bi imali manje stomaka.

Ljubaznost rađa ljubaznost.

Ljubav sve pobeđuje.

Lošu suprugu ne bih kupio ni za groš.

Loš primer nikada ne koristi.

Lisica menja dlaku, ali ćud nikada.

Lice je pokazatelj (ogledalo) duše.

Lep si ako ti je srce dobro; dobar si ako ti je duša plemenita. To te čini zadovoljnim i voljenim.

Lenjost je majka poroka.

Lažov u jednome, lažov u svemu.

Lažov ne veruje drugima ni kad istinu govore, a hteo bi da se njemu veruje kad laže.

Lažov je i lopov.

Kucajte i biće vam otvoreno!

Laž je grudva snega-što se dalje kotrlja, sve veća biva.

Krivlji je onaj koji je smislio nego onaj koji je počinio.

Korak po korak, postepeno.

Konačno pobeđuje dobra stvar.

Kome ne zapoveda moral, završiće svoj život neslavno.

Koliko znamo, toliko i zadržimo u pamćenju.

Koliko sluga (robova), toliko neprijatelja.

Koliko praznog ima u stvarima!

Koliko čovek zna, toliko može.

Koliki rad, tolika nagrada.

Koji varvar sebe proglasi za varvara?

Koje pseto hoće da ubiju, poviču: Besno je!

Kod značajnog položaja, nikada ne izostaje zavist.

Kod kažnjavanja treba sprečiti bes.

Ko zna sve podjednako, ne zna ništa.

Ko želi da iznese tužbu, mora da raspolaže dokazima.

Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen dođe kući.

Ko voli sebe samog, nema suparnika.

Ko voli opasnost, izginuće od nje.

Ko traži prijatelja bez mane, ostaće bez prijatelja.

Ko ti laska zato da mu nešto daš, znaj da nije to zaslužio. Jer, da jeste-ne bi ti laskao.

Ko sve dobro razmisli, neće pogrešiti.

Ko svakom svašta veruje, zaslužuje da bude prevaren.

Ko suviše hita, manje uspeva.

Ko štedi štetočine, kažnjava nevine.

Ko seje napravdu, požnje zlo.

Ko se tuđoj veri ruga, taj ne veruje ni svoju sopstvenu.

Ko se trudi da svoju grešku opravda, sve se više u nju zaglibljuje.

Ko se šali, ne laže.

Ko priča šta hoće, čuće šta neće.

Ko pribagava svome pravu, nikome ne škodi.

Ko prezire dobar savet, sam sebi nanosi štetu.

Ko previše dokazuje, ne dokazuje ništa.

Ko preti, sam se prekomerno plaši.

Ko povredi poštenje drugog, gubi svoje.

Ko postupa loše sam sa sobom, ne postupa dobro ni sa kim. (Ko nije za sebe nije ni za drugoga.)

Ko plaća sporije, plaća manje.

Ko piše, dva puta čita.

Ko nikom ništa ne veruje, mora da je prepredena varalica.

Ko nikada nije uradio ništa loše, nije ni dobro.

Ko ne zna da se pretvara, ne zna da vlada.

Ko može da hoće, taj može i da neće.

Ko mnogo obećava-malo daje.

Ko mačem barata, od mača umire.

Ko laže, taj naposletku prevari i samoga sebe.

Ko je proćerdao poverenje, ne može da izgubi ništa više.

Ko je nezadovoljan svakim i svačim, taj će teško biti zadovoljan i samim sobom.

Ko ima uši za slušanje, neka čuje.

Ko hoće, naći će način; ko neće, naći će razlog.

Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.

Ko dobro voli, dobro i kori.

Ko dariva, ne daje tako da dobije natrag!

Ko ćuti, izgleda da odobrava.

Ko bolest krije, leka mu nije.

Kleveta je najveće zlo.

Kažu da deca i ludaci govore istinu.

Kasnija razmišljanja su, obično bolja.

Kap dubi kamen, ne silom, nego čestim kapanjem.

Kakvo drvo-takav rod, kakvo seme-takav plod.

Kakav čovek, takav (njegov) govor.

Kad se oblaci razmaknu, nastaju vedri dani.

Kad nemaš novca, niko ne poželi da te vidi.

Kad nas vatra ne može opeći? Kad je daleko od nas!

Kad mudar čovek pogreši, on sebe krivi, a luda uvek krivi drugoga.

Kad jedan neće, nikad se dvojica zavaditi ne mogu.

Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se.

Jezik je najbolji i najgori deo tela.

Jednu reci-dve saslušaj.

Jednom ispuštenu reč nije moguće dozvati natrag.

Jednak nema vlast nad jednakim.

Jedna svađa rađa drugu.

Jedna reč zapali svađu-a stotine reči ne mogu da je ugase.

Jedna nepravda ne pravda drugu.

Jedna lasta ne čini proleće.

Jabuka ne pada daleko od stabla.

Izloženu robu hvali onaj ko želi da je se otrese.

Izigrana pravda je dvostruka nepravda.

Izbeći mržnju znači pobediti.

Iz malog semena često nikne bogata žetva.

Istom strogošću kojom sudiš drugima-sudi sebi. Blagošću kojom sebi praštaš-praštaj drugima.

Isto je ne govoriti ništa, i reći to nedovoljno.

Istinski prijatelj je kao drugo ja.

Imaj poverenja, ali gledaj u koga.

Istina pobeđuje.

Ispod prljave odore često se krije mudrost.

Iskustvo je učitelj u svim stvarima.

Iskustvo je najbolja učiteljica.

Iskoristi dan! (Uživaj što više možeš!)

Imena glupih nalaze se svuda (na svim stubovima).

Imanje i znanje ti vrlo malo vrede ako time ne koristiš i drugome.

Imam poverenja u hrabrost, ne u oružje.

Iako stičeš nova prijateljstva, neguj stara.

I psi bez zuba laju.

I malim stvarima pomažu se velike.

Hrabrost daje snagu, a snaga-pobedu.

Hodati se učimo (samo) hodajući.

Govor istine je jednostavan.

Gomila je najgori tumač istine.

Glupo je bojati se nečeg što se ne može izbeći.

Glupak se opameti ako pretrpi štetu.

Glup čovek doliva reku u more.

Glodati zub zubom. (Tvrdim u tvrdo.)

Gledaj da govoriš verodostojno i jednostavno.

Glavu gore.

Glasina nije uvek samo prazna priča.

Gladnome stidljivost ne koristi.

Gde sudi onaj koji tuži, tamo važi sila, a ne zakon.

Gde su prijatelji, tamo je i pomoć.

Gde su leševi, tamo su i lešinari.

Gde neiskusni hoće da upravljaju, tu nema napretka, a gde se stariji ne poštuju-nema blagostanja.

Gde je strah, tamo je i stid.

Gde je sloga, tamo je, obično, i pobeda.

Dva puta pobeđuje ko se savlada (ko pobedi i sebe samog).

Gde je med, tamo su i pčele.

Dva puta daje ko daje odmah. (Više vredi spontana, požrtvovana pomoć.)

Dva kapetana brod upropašćuju.

Dužnost mladog čoveka je da poštuje starije.

Dužnost je dobrog sudije da ga ne pokoleba niti poklon, niti molba.

Dužan čovek ne zna šta ima.

Duševnih bolesti ima više nego telesnih.

Drži se predmeta, i reči će doći same.

Drži se posla koji ti ide najbolje od ruke.

Drvo se oslanja na drvo, a čovek na čoveka.

Drugima praštaj mnogo, sebi ništa.

Drugi kraj, drugi običaj.

Drugi ćete ceniti onako kako ti budeš cenio samog sebe.

Druge prirode je telesna lepota, a druge duhovna.

Dopušteno je potraživati.

Dopušteno je nasiljem terati nasilje.

Dokonost uči ljude lošim stvarima.

Dok dišem, nadam se.

Dodaj malo po malo, pa ćeš imati gomilu.

Dobro vladati ne može onaj koji je prethodno loše služio.

Dobro uči ko dobro uočava razliku među stvarima.

Dobro je (tamo) gde ima mnogo savetnika.

Dobrim ljudima sve pristoji.

Dobri se druže sa dobrima, zli sa zlima.

Daćemo što imamo.

Dobra volja ne trpi da se dva puta zahteva isto.

Dobra roba lako nađe kupca.

Dobit jedne osobe može značiti propast druge.

Dobar konj ima stotinu mana, a rđav samo jednu.

Dobar glas vredi više od novca.

Dobar glas je kao drugi imetak.

Dobar glas daleko se čuje, a rđav još dalje.

Delo veliča svog tvorca.

Dela svedoče o ljudima.

Data reč zahteva da se ispoštuje dogovoreno.

Darivanje se ne pretpostavlja.

Darežljivost nema dna.

Daleko od očiju, daleko od srca.

Da si ćutao, ostao bi filozof.

Da se reči kupuju, manje bi bilo praznih razgovora na svetu.

Da je radiša koliko grabiša-ne bi bilo smetnje.

Čuj mnogo, govori malo.

Čovek ulepšava mesto, a ne mesto čoveka.

Čovek treba da zna svoju meru (svoja ograničenja) i da ih ima u vidu.

Čovek treba da se nada sve dok je živ.

Čovek je lepa stvar, ako je čovek.

Čovek je čoveku krajnje potreban.

Čitav Rim nije sagrađen za jedan dan.

Čistome sve čisto.

Činiti dobro s kolebanjem je isto što i ne hteti.

Često podsticajem koristiš više nego kritikom.

Čestitost i vrlina ne dobijaju se nasledstvom, nego samo sopstvenim delima i trudom.

Brzo se osuše suze, posebno ako se radi o tuđoj nasreći.

Broj budala je beskonačan.

Bori se sa svojom ljutnjom.

Bolje trpeti nepravdu nego je činiti.

Bolje kasno nego nikad.

Bolje je znati jedan zanat dobro, nego deset tek onako.

Bolje je vratiti se, nego trčati loše.

Bolje je u malim stvarima biti veliki, nego u velikim mali.

Bolje je svoje jaje, nego tuđa kokoš.

Bolje je i sam biti, nego sa rđavim drugom.

Bolje je dvaput i triput pitati, nego jedanput zalutati.

Bolja je zgoda od blata, nego nezgoda od zlata.

Bojažljiv sebe naziva opreznim, tvrdica štedljivim.

Bogat je taj koji je zadovoljan onim što ima.

Blago onom ko zna da ne zna, a hoće da zna.

Blag način govora lomi (stišava) bes.

Bitka je završena kad neprijatelj leži.

Biti bez krivice velika je uteha.

Bez razgovora nema ni dogovora.

Bez muke nema nauke.

Argumente treba vagati, ne nabrajati.

Ako želiš mir, spremaj rat.

Ako želiš da te smatraju mudrim, govori malo i razborito.

Ako za svaku prijateljsku uslugu tražiš zahvalnost, onda nisi ništa prijateljski dao, već-prodao

Ako uz krivoga moraš pogubiti i nevinog, bolje oprosti i krivom.

Ako sudiš, odlučuj; ako vladaš, zapovedaj!

Ako starija generacija greši, teško se podučava mlađa.

Ako si sam sebi prijatelj, gledaj da to budeš i drugima!

Ako se ukinu porezi, propada država.

Ako se priroda protivi, uzaludan je trud.

Ako pružiš prst, zgrabiće ti ruku.

Ako postoji sumnja, postupaj blaže.

Ako nestane uzrok, nestaće i posledica.

Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.

Ako misliš da ispuniš svoje obećanje, ne obećavaj lako, brzo i nepromišljeno.

PANS

Rođeni 1. jula

Rođeni 1. jula

Rođeni 1. jula

PANS - Poslovni adresar | Poslovni oglasnik

INFORMACIJE

PANS

ZA OGLAŠIVAČE

POSETIOCI SAJTA

PANS

Rođeni 1. jula

PODELITE OVAJ SADRŽAJ Share this content

Share this content