Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali smo u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojaseva i vazdušnih jastuka
NIKO
nije umro zbog toga.Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO IGRALI NAPOLJU.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok ne upale svetla na ulici,
žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
Neretko, niko nije mogao da nas nađe po ceo dan.
I nikad nije bilo problema…
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naučili smo kako da rešimo problem.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole…
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji
(već samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, internet, chatrooms…
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.
________________________________________
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva.
Naše generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim!
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
