Otpad nije isto što i đubre
Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu propisuje načine postupanja sa ambalažom u svim fazama njenog postojanja.
Ambalaža je danas sastavni deo svakog proizvoda.
Pošto je proizvod iskorišćen ona se baca i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagađenja životne okoline. U razvijenim zemljama se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prerađuje.
Uvođenje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i recikliranja otpada predstavlja značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno imaju kontakta sa ambalažom.
Donošenje zakona iz ove oblasti, rešava način na koji ova regulativa utiče na industriju ambalaže i probleme koji nas u ovom trenutku muče.
Tim zaštitara životne sredine na terenu sagledava pravo stanje kad je u pitanju otpad i kapaciteti za njegovu preradu.
Treba raditi na formiranju centara ka kojima bi se kontrolisano usmeravale sekundarne sirovine. Na tržištu otpada imamo haotičnu situaciju, koja vodi u sivu ekonomiju.
I do sada je postojao sistem sakupljanja sekundarnih sirovina iz proizvodnih pogona.
Ambalaža je danas sastavni deo svakog proizvoda.
Pošto je proizvod iskorišćen ona se baca i od atraktivnog pakovanja pretvara u faktor zagađenja životne okoline. U razvijenim zemljama se ambalaža prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prerađuje.
Uvođenje zakonske regulative koja tretira zaštitu životne sredine i propisuje standarde odlaganja i recikliranja otpada predstavlja značajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno imaju kontakta sa ambalažom.
Donošenje zakona iz ove oblasti, rešava način na koji ova regulativa utiče na industriju ambalaže i probleme koji nas u ovom trenutku muče.
Tim zaštitara životne sredine na terenu sagledava pravo stanje kad je u pitanju otpad i kapaciteti za njegovu preradu.
Treba raditi na formiranju centara ka kojima bi se kontrolisano usmeravale sekundarne sirovine. Na tržištu otpada imamo haotičnu situaciju, koja vodi u sivu ekonomiju.
I do sada je postojao sistem sakupljanja sekundarnih sirovina iz proizvodnih pogona.
Rezultati istraživanja stanja otpada i kapaciteta za njegovu preradu u Srbiji
Mnogi su shvatili, a i mi hoćemo da potvrdimo, da otpad nije đubre već vredna sekundarna sirovina koja može da se preradi, a ostatak da se deponuje na sanitarnim deponijama odnosno kao komunalni otpad.
Kad se naprave programi za sakupljanje sekundarnih sirovina, onda se moraju obezbediti kapaciteti za preradu istih. Bilo koja vrsta otpada da je u pitanju, mora se na neki način obraditi, bilo da se usmeri ka prerađivačkim kapacitetima ili neki drugi vid uništavanja otpada.
Poznato je da je do sada postoji više od 25 programa i projekata o rešavanju ovih problema. Poznato nam je da Tehnološkometalurški fakultet iz Beograda ima program mogućnosti reciklaže PET ambalaže. Njen vek raspada je od 90 do 100 godina.
Ujedno je dat program edukaciie i obrazovanja stanovništva u procesu sakupljanja PET ambalaže.
PET ambalaža i ostali razvrstan odpad od plastike može da se reciklira, tako što kod PET ambalaže posle 5-6. puta reciklaže kvalitet same sirovine opada.
Postoje određeni kapaciteti u našoj zemlji gde PET ambalaža može da se preradi do nivoa granulata koji se koristi kao sirovina za proizvode nižeg kvaliteta u odnosu na bocu.
Tako dobijeni granulat koristi se za žardinjere, cevi, branike itd.
Do sada se sakupljalo otpadno gvožđe, papir ili lomljeno staklo. U zadnje vreme radi se na sortiranju plastike odn. otpada koji potiče od PET ambalaže.
Svi centri za preradu moraju da poseduju licencu od Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, da se bave time, a svi koji učestvuju u sakupljanju određene vrste otpada, mora da se upute na pravu adresu kako bi se zatvorio krug i odgovarajući otpad maksimalno iskoristio kao sirovina za dobijanje novih proizvoda. Uz dodatak nove odgovarajuće sirovine nastaje proizvod sa zadovoljavajućim kvalitetom.
Mnogi su shvatili, a i mi hoćemo da potvrdimo, da otpad nije đubre već vredna sekundarna sirovina koja može da se preradi, a ostatak da se deponuje na sanitarnim deponijama odnosno kao komunalni otpad.
Kad se naprave programi za sakupljanje sekundarnih sirovina, onda se moraju obezbediti kapaciteti za preradu istih. Bilo koja vrsta otpada da je u pitanju, mora se na neki način obraditi, bilo da se usmeri ka prerađivačkim kapacitetima ili neki drugi vid uništavanja otpada.
Poznato je da je do sada postoji više od 25 programa i projekata o rešavanju ovih problema. Poznato nam je da Tehnološkometalurški fakultet iz Beograda ima program mogućnosti reciklaže PET ambalaže. Njen vek raspada je od 90 do 100 godina.
Ujedno je dat program edukaciie i obrazovanja stanovništva u procesu sakupljanja PET ambalaže.
PET ambalaža i ostali razvrstan odpad od plastike može da se reciklira, tako što kod PET ambalaže posle 5-6. puta reciklaže kvalitet same sirovine opada.
Postoje određeni kapaciteti u našoj zemlji gde PET ambalaža može da se preradi do nivoa granulata koji se koristi kao sirovina za proizvode nižeg kvaliteta u odnosu na bocu.
Tako dobijeni granulat koristi se za žardinjere, cevi, branike itd.
Do sada se sakupljalo otpadno gvožđe, papir ili lomljeno staklo. U zadnje vreme radi se na sortiranju plastike odn. otpada koji potiče od PET ambalaže.
Svi centri za preradu moraju da poseduju licencu od Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, da se bave time, a svi koji učestvuju u sakupljanju određene vrste otpada, mora da se upute na pravu adresu kako bi se zatvorio krug i odgovarajući otpad maksimalno iskoristio kao sirovina za dobijanje novih proizvoda. Uz dodatak nove odgovarajuće sirovine nastaje proizvod sa zadovoljavajućim kvalitetom.
Pakovanje piva u PET ambalaži je najveći zločin koji je mogao da se uradi životnoj sredini.
Postoji zakonska regulativa (zakoni, pravilnici, uredbe…) koja se odnosi na postupak i upravljanje otpadom.
Dole navedeni tekst je preuzet sa sajta Pokrajinskog ministarstva za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, gde se navodi sledeće:
Harmonizacija sa EU zakonodavstvom u oblasti upravljanja otpadom je u toku i predstavlja jedan od prioriteta.
Upravljanje otpadom uređeno je velikim brojem propisa kojima se parcijalno uređuju (zavisno od vrste i sastava otpada) i propisuju mere zaštite životne sredine od štetnog dejstva otpada, uključujući i opasan otpad.
Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95) i Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 107/05) date su osnove za upravljanje otpadom, a Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br. 12/95) je izvršena kategorizacija opasnog otpada u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Sl. list SRJ, međunarodni ugovori, br. 2/99), koja medicinski i farmaceutski otpad definiše kao:
Y 1 – Klinički otpad od medicinske nege u bolnicama, zdravstvenim centrima i klinikama
Y 2 – Otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
Y 3 – Otpad od farmaceutskih proizvoda, droga i lekova
Harmonizacija sa EU zakonodavstvom u oblasti upravljanja otpadom je u toku i predstavlja jedan od prioriteta.
Upravljanje otpadom uređeno je velikim brojem propisa kojima se parcijalno uređuju (zavisno od vrste i sastava otpada) i propisuju mere zaštite životne sredine od štetnog dejstva otpada, uključujući i opasan otpad.
Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95) i Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 107/05) date su osnove za upravljanje otpadom, a Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br. 12/95) je izvršena kategorizacija opasnog otpada u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Sl. list SRJ, međunarodni ugovori, br. 2/99), koja medicinski i farmaceutski otpad definiše kao:
Y 1 – Klinički otpad od medicinske nege u bolnicama, zdravstvenim centrima i klinikama
Y 2 – Otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
Y 3 – Otpad od farmaceutskih proizvoda, droga i lekova
Y4 – Otpad iz proizvodnje, formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda
Ovim Pravilnikom uređuje se način postupanja sa pojedinim otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, način vođenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju. Prema ovom Pravilniku obradu opasnog otpada obavlja generator otpada, odnosno drugo preduzeće koje ima odgovarajuću tehnologiju, uređaje i opremu. Takođe je propisano da se opasni otpad sakuplja, privremeno skladišti, prevozi i obrađuje u posebno obezbeđenim objektima.
Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS, br. 55/01) propisana je procedura za postupanje sa otpadom u smislu razvrstavanja, obeležavanja i dokumentovanog prosleđivanja do mesta odlaganja, reciklaže, odnosno uništavanja. Takođe je predviđen Dokument o razvrstavanju i Dokument o kretanju otpada. Prema ovom Pravilniku otpad se razvrstava prema poreklu, karakteru i kategoriji. Poreklo se određuje indeksnim brojem iz Kataloga otpada koji je sastavni deo ovog Pravilnika. U postupku karakterizacije otpada, nakon određivanja indeksnog broja, postupcima kojima se utvrđuju fizičke, hemijske i biološke osobine otpada, utvrđuje se da li otpad poseduje opasne karaketristike. Postupkom kategorizacije otpadu se određuje pripadnost Listi otpada (zelena, oker i crvena lista), koja je sastavni deo Pravilnika, oznaka otpada i utvrđuje se da li ima upotrebnu vrednost. Kategorizaciju otpada određuje Agencija za reciklažu RS. Za otpad koji ima upotrebnu vrednost, bez obzira na utvrđen karakter, rešenjem o kategorizaciji se određuje način postupanja, odnosno otpad se upućuje u procese reciklaže metalnih i nemetalniog otpadnih materija.
Na osnovu člana 64. tačka 3. Zakona o proizvodnji i prometu lekova („Službeni list SRJ“, broj 18/93, 24/94, 28/96, 21/99, 36/99 i 23/2002), donet je Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava („Službeni list SRJ“, broj 16/94 i 22/94), kojim je definisan način uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava, kao i ambalaže.
Pravilnikom je propisano da se uništavanje lekova vrši odgovarajućom metodom (fizičke, hemijske, fizičko-hemijske i dr.), zavisno od karakteristika lekova, sa ciljem dobijanja stabilnih, neotrovnih proizvoda bez kancerogenog, teratogenog, mutagenog dejstva ili dejstva na sposobnost razmnožavanja (fertilitet). Ukoliko se ne mogu uništiti u skladu sa propisanim zahtevima ukljanjaju se i čuvaju pod uslovima propisanim za čuvanje opasnog otpada. Procesi tretmana lekova i ambalaže moraju biti tako koncipirani da se pri njihovom korišćenju ne ugrožavaju životnu sredinu.
Postojeća zakonska regulativa u ovoj oblasti ne obuhvata sve aspekte upravljanja medicinskim otpadom i ne daje preporuke za tretman posebnih vrsta otpada, što predstavlja i medicinski otpad. Neophodno je njeno usaglašavanje sa evropskim direktivama i međunarodnim standardima, što podrazumeva jasno definisanje opasnog medicinskog otpada i njegovih različitih kategorija, uvođenje sistema integralnog upravljanja (razdvajanje, sakupljanje, skladištenje, postupanje, tretman, odlaganje, transport), sistema evidencije, principa pravne i finansijske odgovornosti generatora otpada, inspekcijskog sistema koji će obezbediti efikasno sprovođenje zakona, kao i kaznenih odredbi. Takođe, upravljanje medicinskim otpadom mora biti u skladu sa ostalim relevantnim zakonima koji se odnose na upravljanje otpadom generalno, efekte na javno zdravlje i životnu sredinu, kvalitet vazduha, prevenciju i kontrolu infektivnih bolesti i upravljanje radioaktivnim materijalima. Neophodno je da zakoni budu zasnovani na međunarodnim sporazumima (Bazelska konvencija) i osnovnim principima adekvatnog upravljanja otpadom.
Kao prvi korak u procesu harmonizacije sa zakonodavstvom EU, pripremljen je nacrt Zakona o upravljanju otpadom, koji uvodi osnovna načela upravljanja otpadom (načelo održivog razvoja, načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom, načelo predostrožnosti, načelo «zagađivač plaća», načelo hijerarhije, načelo primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu, načelo odgovornosti proizvođača) u skladu sa EU direktivama i međunarodnim standardima. Ovim Zakonom definisana je podela otpada i njegova klasifikacija, u skladu sa katalogom otpada, listom i oznakama po nacionalnoj, klasifikaciji Evropske Unije i Bazelskoj konvenciji. Predviđeno je da se lokacija i izgradnja postrojenja za tretman medicinskog otpada određuje na osnovu Regionalnih planova i Nacionalne strategije upravljanja otpadom, uz odgovarajuće tehničko-tehnološke uslove i dozvole. Dozvolu izdaje nadležni organ za zaštitu životne sredine Republike, odnosno Pokrajine, na osnovu detaljne dokumentacije: saglasnosti na procenu uticaja, mišljenja organizacije lokalne samouprave, koja prikuplja uslove i mišljenja institucija i organa (zaštita voda, vazduha, zemljišta, planiranje, izgradnja i dr.) i posebnog mišljenja javnosti. Definisani su načini finansiranja upravljanja otpadom, kao i kaznene odredbe.
Donošenjem ovakvog Zakona bi se sistem upravljanja otpadom uredio u skladu sa međunarodnom praksom, ali je kao osnova neophodno donošenje sistemskog zakona o zaštiti životne sredine kojim bi se sveobuhvatno uredilo funkcionisanje sistema zaštite životne sredine uz primenu principa integralnosti i održivog korišćenja prirodnih vredosti.
1. Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ, br.27/90, 45/90, 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02)
2. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95) – važeće su samo odredbe kojima se uređuje zaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke
3. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br.135 /04)
4. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. glasnik RS, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96) – važeći su samo članovi 77a do 77e i članovi 78 do 85
5. Zakon o zdravstvenoj zatiti (Sl. glasnik RS 107/05)
6. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS, br. 25/96, 26/96)
7. Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava (Sl. list SRJ,br. 16/94, 22/94)
8. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (Sl. list SFRJ,br. 79/91)
9. Pravilnik o načinu uništavanja neupotrebljenih otrova i ambalaže koja je upotrebljena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa (Sl. list SFRJ,br. 7/83)
10. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (Sl. list SRJ, br. 69/99)
11. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br. 12/95)
12. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS,br. 12/95)
13. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Sl. glasnik RS, 54/92)
14. Pravilnik o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela (Sl. glasnik RS, 9/99, 10/99)
15. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju (Sl. glasnik RS, br. 53/02)
Ovim Pravilnikom uređuje se način postupanja sa pojedinim otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, način vođenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju. Prema ovom Pravilniku obradu opasnog otpada obavlja generator otpada, odnosno drugo preduzeće koje ima odgovarajuću tehnologiju, uređaje i opremu. Takođe je propisano da se opasni otpad sakuplja, privremeno skladišti, prevozi i obrađuje u posebno obezbeđenim objektima.
Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS, br. 55/01) propisana je procedura za postupanje sa otpadom u smislu razvrstavanja, obeležavanja i dokumentovanog prosleđivanja do mesta odlaganja, reciklaže, odnosno uništavanja. Takođe je predviđen Dokument o razvrstavanju i Dokument o kretanju otpada. Prema ovom Pravilniku otpad se razvrstava prema poreklu, karakteru i kategoriji. Poreklo se određuje indeksnim brojem iz Kataloga otpada koji je sastavni deo ovog Pravilnika. U postupku karakterizacije otpada, nakon određivanja indeksnog broja, postupcima kojima se utvrđuju fizičke, hemijske i biološke osobine otpada, utvrđuje se da li otpad poseduje opasne karaketristike. Postupkom kategorizacije otpadu se određuje pripadnost Listi otpada (zelena, oker i crvena lista), koja je sastavni deo Pravilnika, oznaka otpada i utvrđuje se da li ima upotrebnu vrednost. Kategorizaciju otpada određuje Agencija za reciklažu RS. Za otpad koji ima upotrebnu vrednost, bez obzira na utvrđen karakter, rešenjem o kategorizaciji se određuje način postupanja, odnosno otpad se upućuje u procese reciklaže metalnih i nemetalniog otpadnih materija.
Na osnovu člana 64. tačka 3. Zakona o proizvodnji i prometu lekova („Službeni list SRJ“, broj 18/93, 24/94, 28/96, 21/99, 36/99 i 23/2002), donet je Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava („Službeni list SRJ“, broj 16/94 i 22/94), kojim je definisan način uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava, kao i ambalaže.
Pravilnikom je propisano da se uništavanje lekova vrši odgovarajućom metodom (fizičke, hemijske, fizičko-hemijske i dr.), zavisno od karakteristika lekova, sa ciljem dobijanja stabilnih, neotrovnih proizvoda bez kancerogenog, teratogenog, mutagenog dejstva ili dejstva na sposobnost razmnožavanja (fertilitet). Ukoliko se ne mogu uništiti u skladu sa propisanim zahtevima ukljanjaju se i čuvaju pod uslovima propisanim za čuvanje opasnog otpada. Procesi tretmana lekova i ambalaže moraju biti tako koncipirani da se pri njihovom korišćenju ne ugrožavaju životnu sredinu.
Postojeća zakonska regulativa u ovoj oblasti ne obuhvata sve aspekte upravljanja medicinskim otpadom i ne daje preporuke za tretman posebnih vrsta otpada, što predstavlja i medicinski otpad. Neophodno je njeno usaglašavanje sa evropskim direktivama i međunarodnim standardima, što podrazumeva jasno definisanje opasnog medicinskog otpada i njegovih različitih kategorija, uvođenje sistema integralnog upravljanja (razdvajanje, sakupljanje, skladištenje, postupanje, tretman, odlaganje, transport), sistema evidencije, principa pravne i finansijske odgovornosti generatora otpada, inspekcijskog sistema koji će obezbediti efikasno sprovođenje zakona, kao i kaznenih odredbi. Takođe, upravljanje medicinskim otpadom mora biti u skladu sa ostalim relevantnim zakonima koji se odnose na upravljanje otpadom generalno, efekte na javno zdravlje i životnu sredinu, kvalitet vazduha, prevenciju i kontrolu infektivnih bolesti i upravljanje radioaktivnim materijalima. Neophodno je da zakoni budu zasnovani na međunarodnim sporazumima (Bazelska konvencija) i osnovnim principima adekvatnog upravljanja otpadom.
Kao prvi korak u procesu harmonizacije sa zakonodavstvom EU, pripremljen je nacrt Zakona o upravljanju otpadom, koji uvodi osnovna načela upravljanja otpadom (načelo održivog razvoja, načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom, načelo predostrožnosti, načelo «zagađivač plaća», načelo hijerarhije, načelo primene najpraktičnijih opcija za životnu sredinu, načelo odgovornosti proizvođača) u skladu sa EU direktivama i međunarodnim standardima. Ovim Zakonom definisana je podela otpada i njegova klasifikacija, u skladu sa katalogom otpada, listom i oznakama po nacionalnoj, klasifikaciji Evropske Unije i Bazelskoj konvenciji. Predviđeno je da se lokacija i izgradnja postrojenja za tretman medicinskog otpada određuje na osnovu Regionalnih planova i Nacionalne strategije upravljanja otpadom, uz odgovarajuće tehničko-tehnološke uslove i dozvole. Dozvolu izdaje nadležni organ za zaštitu životne sredine Republike, odnosno Pokrajine, na osnovu detaljne dokumentacije: saglasnosti na procenu uticaja, mišljenja organizacije lokalne samouprave, koja prikuplja uslove i mišljenja institucija i organa (zaštita voda, vazduha, zemljišta, planiranje, izgradnja i dr.) i posebnog mišljenja javnosti. Definisani su načini finansiranja upravljanja otpadom, kao i kaznene odredbe.
Donošenjem ovakvog Zakona bi se sistem upravljanja otpadom uredio u skladu sa međunarodnom praksom, ali je kao osnova neophodno donošenje sistemskog zakona o zaštiti životne sredine kojim bi se sveobuhvatno uredilo funkcionisanje sistema zaštite životne sredine uz primenu principa integralnosti i održivog korišćenja prirodnih vredosti.
1. Zakon o prevozu opasnih materija (Sl. list SFRJ, br.27/90, 45/90, 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02)
2. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95, 53/95) – važeće su samo odredbe kojima se uređuje zaštita vazduha, zaštita prirodnih dobara i zaštita od buke
3. Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, br.135 /04)
4. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. glasnik RS, br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96) – važeći su samo članovi 77a do 77e i članovi 78 do 85
5. Zakon o zdravstvenoj zatiti (Sl. glasnik RS 107/05)
6. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS, br. 25/96, 26/96)
7. Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava (Sl. list SRJ,br. 16/94, 22/94)
8. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (Sl. list SFRJ,br. 79/91)
9. Pravilnik o načinu uništavanja neupotrebljenih otrova i ambalaže koja je upotrebljena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa (Sl. list SFRJ,br. 7/83)
10. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (Sl. list SRJ, br. 69/99)
11. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br. 12/95)
12. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS,br. 12/95)
13. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Sl. glasnik RS, 54/92)
14. Pravilnik o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela (Sl. glasnik RS, 9/99, 10/99)
15. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju (Sl. glasnik RS, br. 53/02)
Direktiva Saveta 75/442/EEC o otpadu (Okvirna direktiva)
Direktiva Saveta 99/31/EC o deponijama otpada
Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu
Uredba Saveta 259/93/EEC o nadzoru i kontroli prenosa otpada unutar, u i van EZ
Uredba 2150/2002 Parlamenta i Saveta o statistici otpada
Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagađenja
Direktiva 97/11/EC o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu kojom se menja i dopunjuje Direktiva 87/337/EEC
Direktiva 2001/42/EC o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu
Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja (1989)
Direktiva 91/689/EEC o opasnom otpadu
Direktiva Saveta 2000/76/EC o spaljivanju otpada
Direktiva 94/67/EC o insineraciji opasnog otpada
Direktiva 89/369/EEC o redukciji zagađenja iz novih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada i Direktiva 89/429/EEC o redukciji zagađenja iz postojećih gradskih postrojenja za spaljivanje otpada
autor: dipl. ing. tehnologije mr Snežana Guljpa
Novi Sad, 28.01.2012.
