Ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom.

Gde žive najljepše žene, a natalitet opada.

Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.

Gde vozovi kasne po redu vožnje.

Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.

Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.

Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.

Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.

Gde su novinari slobodni da napišu što god im se naredi.

Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.

Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.

Gde se ratovi nikad ne završavaju.

Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.

Gde je strana valuta uzeta za domaću.

Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.

Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.

Gde nepismeni pišu istoriju.

Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.

Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.

Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo.

Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Gde sudski postupci traju duže od života.

Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.

Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.

Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.