Postupak ponovnog  korišćenja razgradivog organskog otpada koji nastaje u Primarnoj preradi (pranje, selekcija, sušenje i pakovanje) povrća je  moguć putem kompostiranja. Kako ovaj otpad sačinjavaju ostaci (zemlje, delovi korena, stabljika, lišća i plodova povrća za primarnu preradu), to se ova vrsta otpada može kompostirati.
U poslednje vreme čovek je postao dominantan činilac promena i stvaranja zemljišta.
Jedan od načina zagađivanja zemljišta je deponovanje otpadnog materijala.
Biootpad bogat N (azotom), čine ostaci voća i povrća, korov, prosušena trava, ostaci biljaka i cveća, vlažni zeleni hranljivi materijal.
Biootpad bogat C (ugljenikom), čini: lišće, grančice, slama, smeđi otpad.
Kompost se pravi od 2/3 zelenog vlažnog hranljivog biootpada i 1/3 smeđeg, suvog i manje hranljivog materijala a da su predhodno zadovoljeni određeni faktori.
Kompostiranje je aerobni, biohemijski proces pri čemu na određenoj temperaturi, uz optimalnu pH vrednost, vlažnost i odnos C/N, enzimski sistem mikroorganizama biološkom oksidacijom razgrađuje organske supstance. Pri tome nastaju produkti koji se dodaju zemljištu radi poboljšanja kvaliteta samog zemljišta.
Druga mogućnost mikrobiološke razgradnje organskog otpada je anaerobna razgradnja, čiji produkt biogas sadrži 50-70 zapreminskih procenata metana (CH4) i može se koristiti kao izvor energije, a preostala supstanca se može upotrebiti kao organsko đubrivo.
Nagomilavanje otpadnog materijala se može izbeći i sagorevanjem otpada, uz iskorišćavanje oslobođene toplotne energije za proces zagrevanja.
Rešenje za sve probleme otpadnog materijala bi bilo kada bi se sve komponente u otpadu mogle ponovo korisno upotrebiti ili preraditi.
Prirodni otpad vratiti prirodi.

 

 

autor: dipl. ing. mr Snežana Guljpa