Glagolska vremena
U srpskom jeziku postoji sedam glagolskih vremena, i dva glagolska načina.
Glagoli u rečenici vrše službu predikata, a promena glagola naziva se konjugacija.
Glagoli u rečenici vrše službu predikata, a promena glagola naziva se konjugacija.
| naziv | primer | građenje |
|
| INFINITIV (osnovni oblik glagola) – služi za građenje futura |
učiti, raditi (-ti) ići, peći (-ći) |
završetak -ći – prvom licu aorista odbijemo nastavak -oh završetak -ti – odbijanjem tog nastavka |
|
| PREZENT (sadašnje veme) – radnja se dešava u trenutku govora |
jednina | množina | prezentska osnova (u 1. licu množine prezenta odbijemo nastavak -mo) + nastavci (-m, -š, -, -mo, -te, -u/-ju/-e) |
| 1. učim | 1. učimo | ||
| 2. učiš | 2. učite | ||
| 3. uči | 3. uče | ||
| AORIST (prošlo svršeno vreme) – radnja se desila neposredno pre trenutka govora – uglavnom od svršenih glagola |
jednina |
množina | infinitivna osnova + nastavci <-- (-h, -, -, -smo, -ste, -še) <-- (-oh, -e, -e, -osmo, -oste, -oše) |
| 1. naučih | 1. naučismo | ||
| 2. nauči | 2. naučiste | ||
| 3. nauči | 3. naučiše | ||
| 1. rekoh | 1. rekosmo | ||
| 2. reče | 2. rekoste | ||
| 3. reče | 3. rekoše | ||
| PERFEKAT (prošlo vreme) – radnja se desila u prošlosti |
jednina | množina | pomoćni glagol jesam (kraći oblik prezenta) + radni glagolski pridev |
| 1. sam učio | 1. smo učili | ||
| 2. si učio | 2. ste učili | ||
| 3. je učio | 3. su učili | ||
| IMPERFEKAT (prošlo nesvršeno vreme) – radnja se desila u prošlosti uporedo sa nekom drugom prošlom radnjom – od nesvršenih glagola |
jednina | množina | infinitivna-prezentska osnova + nastavci <-- (-ah, -aše, -aše, -asmo, -aste, -ahu) (-jah, -jaše, -jaše, -jasmo, -jaste, -jahu) <-- (-ijah, -ijaše, -ijaše, -ijasmo, -ijaste, -ijahu) |
| 1. učah | 1. učasmo | ||
| 2. učaše | 2. učaste | ||
| 3. učaše | 3. učahu | ||
| 1. secijah | 1. secijasmo | ||
| 2. secijaše | 2. secijaste | ||
| 3. secijaše | 3. secijahu | ||
| (glagol seći) | |||
| PLUSKVAMPERFEKAT (prošlo vreme) – radnja se desila u prošlosti pre neke druge prošle radnje |
jednina | množina | perfekat ili imperfekat glagola biti (sam bio, bejah) + radni glagolski pridev |
| 1. sam bio učio | 1. smo bili učili | ||
| 2. si bio učio | 2. ste bili učili | ||
| 3. je bio učio | 3. su bili učili | ||
| 1. bejah učio | 1. bejasmo učili | ||
| 2. bejaše učio | 2. bejaste učili | ||
| 3. bejaše učio | 3. bejahu učili | ||
| FUTUR (buduće vreme) – radnja će se desiti u budućnosti |
jednina | množina | pomoćni glagol hteti (kraći oblik prezenta) + infinitiv |
| 1. ću učiti (učiću) | 1. ćemo učiti (učićemo) | ||
| 2. ćeš učiti (učićeš) | 2. ćete učiti (učićete) | ||
| 3. će učiti (učiće) | 3. će učiti (učiće) | ||
| FUTUR II (buduće vreme) – radnja će se desiti u budućnosti pre neke druge radnje |
jednina | množina | prezent glagola biti + radni glagolski pridev |
| 1. budem učio | 1. budemo učili | ||
| 2. budeš učio | 2. budete učili | ||
| 3. bude učio | 3. budu učili | ||
| IMPERATIV (zapovedni način) – pokazuje zapovest ili želju da se neka radnja izvrši |
jednina | množina | osnova prezenta + nastavci <-- (/, -i, -da, neka, -imo, -ite, -da, neka) <-- (/, -j, -da, neka, -jmo, -jte, -da, neka) 3. lice jednine i množine dobija se pomoću reči -da, neka kojima se dodaje prezent glagola |
| 1. / | 1. učimo | ||
| 2. uči | 2. učite | ||
| 3. da, neka uči | 3. da, neka uče | ||
| 1. / | 1. zalijmo | ||
| 2. zalij | 2. zalijte | ||
| 3. da, neka zalije | 3. da, neka zaliju | ||
| POTENCIJAL (mogući način) – pokazuje mogućnost, želju ili uslov da se neka radnja izvrši |
jednina | množina | aorist glagola biti + radni glagolski pridev |
| 1. bih učio | 1. bismo učili | ||
| 2. bi učio | 2. biste učili | ||
| 3. bi učio | 3. bi učili | ||
