Evropska književnost u prvim decenijama XX veka
Ekspresionizam – od latinske reči expressio (izraz) je umetnički književni pokret koji se javio na početku 20. veka u Nemačkoj uoči i za vreme I svetskog rata i imao snažnog odjeka u svim evropskim zemljama. Trajao je od 1910 – 1920. godine.
Prethodnici ekspresionizma: Kjerkegor (danski filozof), Niče, Berkson (francuski filozof), Frojd (osnivač psihopatologije), pisci: Bodler, Rembo, Malarme i Dostojevski.
Prethodnici ekspresionizma: Kjerkegor (danski filozof), Niče, Berkson (francuski filozof), Frojd (osnivač psihopatologije), pisci: Bodler, Rembo, Malarme i Dostojevski.
Ekspresionizam je izražavao pobunu mladih umetnika protiv mehanizacije života i stravične sudbine čovečanstva (ratovi, glad, beda, umiranje…). Ta pobuna se ogledala pre svega u odbacivanju kulta klasične lepote, u negiranju cele prethodne umetnosti, u poricanju svake logičke kauzalnosti (povezanosti), u životu čoveka i društva, kao i u zahtevanju potpune slobode kako u životu tako i u književnosti.
– Ekspresionizam je izražavao krik unezverenog čoveka u svetu u koji je imperijalistički antagonizam pretvarao u klanicu I svetskog rata. Usamljenost i strah su osnovna psihička stanja nezaštićenog čoveka pred pretećim oblicima savremenog života. Umetnost ne iskazuje površne utiske koje spoljni svet ostavlja na nas, nego unutrašnju uzbuđenost našeg najdubljeg bića.
Teme: bolest, bolnica, smrt, raspadanje, zemljotres, rat, revolucija, sveopšte ljudsko bratstvo, kosmos, traganje za bogom, sukob generacija, grad, rudnik, fabrika.
Raspoloženja: užas, potresenost, strah, vizionarski zanos, sažaljenje, ljubav.
– Uloga pesnika je da bude prorok, da buni, budi i da vodi.
Forma: neguje se slobodan stih, sinestezija, hiperbola; simbol i metafora su najčešće figure. Najviše se neguju lirske i dramske forme.
Predstavnici: Bertold Breht
Krajem prve decenije XX veka dolazi do radikalnih raskida sa tradicijom. Stvarnost se ne preslikava, nego iznova kreira prema zakonima umetnosti.
Dominacija izama (izmi – razni pravci) trajala je sve negde do 30-ih godina kada ponovo u prvi plan izbija realistička poetika.
Futurizam – od latinske reči futurum (budućnost) je radikalna varijanta ekspresioizma u Italiji. Proklamovao ga je Marineti svojim manifestom futurizma koji je objavljen u pariskom listu 'Figaro' 20.02.1909. godine.
– Negirao je sve tradicionalne forme u istoriji, umetnosti, filozofiji, kulturi, u javnom i političkom životu zahtevajući konačan raskid s prošlošću.
– Marineti je zasnivao novu umetnost na ritmu i težnjama moderne mašinske civilizacije, na energiji i ludoj smelosti, drskosti i pobuni, na lepoti i zanosu borbe, na plamenu rata i to je futurizam odvelo u krilo italijanskog fašizma koji ga je i zvanično proglasio za svoj izraz.
