sablja mu se po kaldrmi vuče,
svilen kalpak, okovano perje,
na junaku kolasta azdija,
oko vrata svilena marama;…“
Miloš Obilić je imao čin vojvode. Na kneževoj večeri u Kruševcu gde su se okupili svi srpski junaci, pred kosovsku bitku Obilić je imao „čast“ da sedi na kraju stola čime se vidi koliko je on bio potcenjen od knezova. To se vidi u pesmi „Kneževa večera“ kada mu je knez Lazar nazdravljao ovim rečima:
… i odbeći turskom caru – Muratu!“
Iz te zdravice se vidi da je knez Lazar sumnjao da će ga u Kosovskom boju Miloš izdati. Međutim, sutradan se videlo ko je bio izdajica, a ko junak. U sred bitke otišao je među turske redove i odrubio glavu caru Muratu. Ubio ga je, iako je znao da je time i sebi pripisao smrtnu presudu, što dovoljno govori o njegovom junaštvu, lukavstvu i odanosti Srbiji. Tim činom je Miloš Obilić ušao u legendu i u epskim pesmama među knez Lazarom, Jug Bogdanom i Jugovićima, Vukom Brankovićem, Kosančić Ivanom i ostalim epskim ličnostima zauzima počasno mesto.
