Dositej Obradović je rođen 1739. ili 1742. godine u Čakovu, rumunskom delu Banata. Roditelji su mu umrli kada je još bio mlad, a staratelji su ga poslali u Temišvar da uči zanat. Međutim, Dimitrije (kako se tada zvao), je želeo u životu da radi nešto sasvim drugo. Ubeđen u to da postane svetac, pobegao je u manastir Hopovo na Fruškoj gori. Tu se zamonašio i dao sebi ime Dositej. Posle tri godine provedenih tamo, odlazi iz Hopova razočaran zastarelim i za njega uvredljivim načinom života. Počeo je da proučava istorijske spise i okrenuo se putovanjima. Krf, Sveta gora, Rusija, Albanija… su bile njegove stanice. Znači, cilj njegovih putovanja, ali i duhovnih potreba, bio je orjentisan prema istoku.
Početkom sedamdesetih godina XVIII veka dolazi do velike prekretnice u Dositejevom životu. Cilj njegovih putovanja i duhovnih interesovanja skreće prema zapadu. Otišao je u Beč (gde je proveo šest godina), slušao dve godine predavanja iz filizofije na univerzitetima u Haleu i Lajpcigu, obišao celu zapadnu Evropu. To je bio period njegovog života u kome je najviše radio i srpskom narodu najviše dao.
Rešio je da počne da piše na narodnom jeziku i da ga polako uvodi u književnost. Prvi put ta njegova ideja javno se saopštava u „Pismo Haralampiju“ namenjena Srbima u Trstu. Tu javno traži novčanu pomoć za svoj rad. U pismu kaže da će knjiga biti za svakog ko razume srpski jezik bez obzira na nacionalnost ili veru. Jer, do tada su se dela pisala na srpskoslovenskom i ruskoslovenskom jeziku i malo njih je znalo da čita takve knjige (po Dositeju, od 10.000 ljudi možda je među njima bio jedan koji ih je razumeo). Potpomognut prosvetiteljskim reformama Josifa II, Dositej je objavio svoje prvo delo na narodnom jeziku „Život i priključenija“. To je bila autobiografija, ali ne s namerom da zabavi, nego da prikaže jedno veliko iskustvo na kome bi ljudi učili i vaspitavali decu.
Njegova situacija se pogoršala smrću prosvetiteljskog vladara Josifa II, kada je stupila katolička reakcija. Međutim, 1802. godine odlazi u Trst gde podučava srpsku decu. Posle I srpskog ustanka, Dositej je osetio da će značajnu ulogu u narednom periodu igrati kultura i iako star (1806. godine), kreće za Srbiju sa popriličnom svotom novaca namenjenih Srbima u borbi. Pristupio je ustanicima, da bi 1807. god. ušao u oslobođeni Beograd. U Srbiji je učestvovao u političkom, diplomatskom i prosvetnom životu. Umro je 1811. godine kao ministar prosvete u vladi.
Dositej Obradović je prvi moderni srpski pisac. Njegov se značaj ogleda u tome što je ostvario prekretnicu u srpskoj književnosti: raskid sa vizantijskom i istočnom kulturom i okretanje prema modernoj zapadnoevropskoj književnoj tradiciji na osnovu koje je stvarao. Sa pojavom Dositeja raste značaj škole i uopšte prosvete. Njegova najznačajnija dela su: „Pismo Haralampiju“, „Život i priključenija“ (oba izdata 1783. godine), „Sovjeti zdravog razuma“ (1784), „Basne“ sa drugim delom „Život i priključenija“, „Etika“ (1803)…
Autor: Dejan Kelić
gimnazija Svetozar Marković
Novi Sad, 26. X 1995.
