Mladi kralj Artur je bio iznenađen i uhvaćen od susednog kralja, dok je krišom lovio u njegovim šumama. Kralj ga je mogao ubiti na licu mesta jer je to bila kazna za sve one koji bi krali na monarhovom imanju, ali se on pokolebao pred Arturovom mladošću i simpatičnošću, i ponudio mu je slobodu u zamenu za odgovor na jedno teško pitanje.

Šta zapravo žene žele?

Ovakvo bi pitanje ostavilo bez reči i najstarije mudrace i mladom Arturu se činilo da je prosto nemoguće odgovoriti na njega.

Kako god bilo, bolje je i pitanje nego umreti obešen, tako da se vratio u svoje kraljevstvo i počeo ispitivati svoje podanike.

Razgovarao je s princezama, kraljicom, prostitutkama, časnim sestrama, mudracima, pa čak i sa dvorskom ludom – jednom rečju, sa svima. Ali, niko mu nije dao zadovoljavajući odgovor. Međutim, svi su mu savetovali da potraži odgovor kod stare veštice, jer ga je ona jedina i znala.

Cena bi bila visoka, jer je stara veštica bila nadaleko poznata po svojim basnoslovno skupim uslugama.
Došao je najzad i zadnji dan godine i Artur nije imao drugog rešenja već da razgovara sa vešticom. Ona je pristala da da odgovor, ali u zamenu za sledeću cenu: želela je da se uda za Sir Gawain-a, najplemenitijeg viteza Okruglog stola i Arturovog najboljeg prijatelja.

Mladi Artur je prestravljeno gledao; bila je grbava i užasno ružna, imala je jedan jedini zub, širila je oko sebe takav smrad koji ga je terao na povraćanje i ispuštala je neobične krike i zvukove. Nikad Artur nije u svom životu video odvratnije stvorenje. Pri samoj pomisli da zamoli svog prijatelja da oženi ovo storenje, uplašio se i posustao.

Ali Sir Gawain je saznao šta se dogodilo i odlučno je rekao da je žrtvovanje za život svog prijatelja i za očuvanje Okruglog stola vredno toga.

Najavljeno je venčanje, nakon čega je stara veštica u svojoj paklenoj mudrosti rekla: „Svaka žena želi da bude vlasnica svog života!“

Čim je to izgovorila, svi prisutni su odmah priznali da je izrekla veliku mudrost i da je potpuno u pravu. Isto tako, da je i mladi Artur spašen.

Tako je i bilo.

Čim je čuo odgovor, monarh susednog kraljevstva je vratio Arturu slobodu i pravo na život.

Venčanje je obavljeno i to gala; prisustvovali su svi dvorjani i niko više od Artura nije sećao i olakšanje i težinu u isto vreme.

Sir Gawain je bio nasmejan sve vreme, ljubazan i pun poštovanja, po svom starom običaju. Stara veštica je napravila pravi skandal svojim najgorijim načinom ponašanja: žderala je kao životinja, bez korišćenja pribora za jelo-rukama, i uz to proizvodila zastrašujuće urlike i zvuke, a da ne spominjemo nepodnošljivi smrad.

Konačno je došlo i vreme prve bračne noći i dok je čekao svoju novovenčanu mladu da mu dođe u krevet… Gawain je ugledao kako mu prilazi najlepše žensko stvorenje koje je ikad u životu mogao da zamisli. Sav očaran, upitao je šta se dogodilo, na šta mu je mlada devojka odgovorila da je to ona-veštica, ali da će pola vremena provesti s njim kao veštica, a pola kao mlada devojka i to sve zato što je on bio dobar prema njoj sve vreme.

Isto tako, upitala ga je koji njen aspekt želi preko dana, a koji preko noći.

Kakvo okrutno pitanje!

Gawain je požurio sa razmišljanjem. Da li da preko dana ima divnu devojku koju će moći svima da pokazuje bez straha i srama, a noću u intimnosti svog kreveta imati monstruoznu vešticu??? Ili pokazivati prijateljima preko dana vešticu, a trenutke bračnog sladostrašća provoditi sa divnom devojkom???

Šta biste vi izabrali?

Gawain-ov odgovor se nalazi malo niže, ali pre čitanja, donesite svoju odluku !!!

Plemeniti Gawain joj je rekao da joj pušta na volju da sama odluči.

Čim je to čula, veštica je rekla da će uvek biti u obliku mlade devojke, i danju i noću, jer ju je on poštovao i dozvolio joj da bude vlasnica svog života.

Koje je naravoučenije ove priče?

Nije bitno da li je žena lepa ili ružna.

U suštini… – UVEK JE VEŠTICA!!!