Ruke upravljaju svetom. Neki ljudi imaju ruke koje dosežu daleko i imaju veliki uticaj na one manje, čije ruke nisu toliko dugačke. Kada neko kaže: „Sve konce držim u svojim rukama“ znači da ima neku moć. Tu moć „dalekoruki“ znaju da koriste tako što će mnogima napraviti probleme. Zbog tih ruku dešavaju se uglavnom sve nesreće, patnje i brige običnih ljudi. Mnoga zla na svetu napravili su ljudi sa dugačkim rukama, a sve zbog svoje sebičnosti.

Naravno, postoji i druga vrsta ljudi. To su oni koji svojim rukama dobro rade, stvaraju i tada pristižu rezultati. Oni svoj uticaj koriste da bi pomogli nekome, koriste ih da poboljšaju svet u kome svi živimo i koji moramo, nažalost, da delimo sa onim „lošim“ rukama.

Mnoge ruke su bile tako jake da su došle do raznih otkrića i pronalazaka. Većina služi za lakši život i udobnost koju svi volimo. Tako su nastale prve kuće, gradovi, lekovi, više hrane, lepši život. Ali, one „zle“ ruke su napravile mnogo teže stvari. Kada su stvorile oružje, municiju, razne otrove, proizvele su ratove, bolesti, siromaštvo, patnju i smrt. Ne znam čije su ruke duže, snažnije i izdržljivije, ali se nadam da će one koje su humanije pobediti.

To su bile ruke velikih ljudi. Ove naše, male, obične ruke, ne mogu sve, kao što mogu ruke navedenih. Naše ruke mogu da rade i stvaraju, ali mogu i da vole, pokazuju emocije. Običan čovek kada nešto hoće da uradi zasuče rukave, potrudi se i uz pomoć mašte dolaze rezultati. Mi, za razliku od ruku velikih, imamo dublja osećanja. Kada se nekom divimo mi mu aplaudiramo. Kada nekog volimo možemo da ga zagrlimo. Kada nas neko naljuti možemo da ga udarimo, a kada smo tužni rukama brišemo suze. Pomoću ruku jedemo i pomoću ruku sam napisao i ovaj sastav.