Koenzim Q10
Ljudski organizam putem hrane (biljnog i životinjskog porekla) obezbeđuje osnovne energetske sirovine za proizvodnju sopstvene biološke energije. Hranljive materije koje su sastojci hrane, u složenim međusobno isprepletanim procesima (varenja, apsorpcije, transporta, transformacije, razgradnje, izgradnje i uključivanja u biohemijsko-bioenergetske tokove na nivou ćelija) obezbeđuju stabilan priliv metaboličke energije. Koenzim Q10 je na početku onog energetskog lanca koji obezbeđuje ishranu i disanje ćelija i bez njega nema efikasnog iskorišćavanja energetskih sirovina.
Do 30-35. godine života, ovaj se koenzim nesmetano i u dovoljnim količinama stvara u svim tkivima i organima, a naročito u jetri. Medutim, sniženje koenzima Q10 za 25 % u odnosu na optimalni nivo dovodi do poremećaja fiziološkog stanja, koji se ispoljava manje ili više izraženim smetnjama u funkcionisanju tela. Deficitom su najviše pogođene one ćelije koje najviše rade tokom života i to pre svega ćelije srčanog mišića i pluća, zatim jetre, kao i strukture složenog imunog aparata.
Koenzim Q10 (Co Q10, ubikinon) je fiziološki sastojak tela. Po svojim hemijskim osobinama spada u grupu liposolubilnih jedinjenja sa zajedničkom prstenastom strukturom tipa hinona. Po funkcijskim osobinama, koenzim Q10 najviše liči na vitamine pa ga neki i nazivaju „vitaminom za energiju“. Strukturalno, koenzim Q10 najviše podseća na vitamine E i K, ali je po delovanju neuporedivo snažniji antioksidant. S tim u vezi, u hemijskom pogledu njegova najvažnija osobina je da se s lakoćom podvrgava oksido-reduktivnim procesima.
U raznim živim bićima nalaze se različiti oblici koenzima Q: od CoQ1 do CoQ10. U ljudskim ćelijama postoji jedino CoQ10. Prirodni izvori raznih koenzima Q su različite namirnice. Najbogatiji izvor koenzima Q10 su: skuša, losos, sardina, goveđe srce i goveđa jetra, a nešto manji žitarice, neko povrće i mlečni proizvodi. Glavno mesto biosinteze koenzima Q10 iz nižih oblika CoQ se nalazi u jetri, a manje količine mogu da se stvaraju i u bubrezima, srčanom mišiću, belim krvnim zrncima. Poznato je, takođe, da se najveći deo hranom unete količine koenzima Q10 skoro u potpunosti uništava tokom procesa pripremanja hrane na visokim temperaturama (kuvanje, prženje, roštilj), tako da pravi izvor koenzima Q u hrani, su zapravo koenzimi nižeg reda, iz sveže ubranog voća i povrća, koji se biosintetskim procesima pretvaraju u koenzim Q10. Stvoreni koenzim Q10 se nakuplja i uskladištava u različitim tkivima.
Jetra tokom godina postepeno gubi svoj sintetski i detoksikacioni kapacitet, a posebno onaj putem kojeg prerađuje niže oblike CoQ u CoQ1o. To se događa oko 35. godine života. Potrebe za CoQ10 su u starosti iste kao u mlađim danima, a zalihe sve manje i manje. Deficit CoQ10 po raznim organima je različit i može da se konstatuje da je jedan od pokazatelja biološke starosti ljudi sadržaj koenzima Q10 po organima i zavisi od načina života i ishrane.
Klinička zapažanja nabrajaju fiziološka dejstva koja koenzim Q10 ispoljava na kardiovaskularni aparat, a to su: pojačana radna sposobnost miokarda koja se ispoljava većim minutnim i udarnim volumenima srca i poboljšanjem srčanog indeksa, poboljšani nalaz EKG-a, smanjenje ukupnog perifernog otpora, sniženje sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, smanjenje stepena hipertrofije srca i poboljšanje funkcije komora.
Najnovija istraživanja su otkrila, takođe, da koenzim Q10 ispoljava značajna antihistaminska dejstva, pa se pokazao uspešnim u lečenju različitih alergijskih stanja poput alergijske kijavice, alergijske astme, urtikarije i drugih. Takođe ispoljava povoljno dejstvo i kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Koenzim Q10 izrazito snažno poboljšava opšte odbrambene sposobnosti imunog sistema, zatim veoma efikasno sprečava neželjena dejstva citostatske terapije.
Studije su pokazale da je dejstvo koenzima Q10 povoljno i kod bolesnika sa poremećajima moždanih funkcija, kao što su: određeni oblici degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema, Alchajmerova bolest, multipla skleroza i još nekih drugih, pa i u nekim oblicima šizofrenije.
Veoma dobri rezultati su postignuti i u lečenju bolesnika sa oboljenjem zubne desni, posebno u parodontopatijama.
Efekti koenzima Q10 povoljni su i u sprečavanju komplikacija kod bolesnika sa šećernom bolešću.
Jos jedno polje primene koenzima Q10 jesu bolesnici na redukcionim dijetama, tj. u lečenju gojaznosti.
Zdravim osobama preporučuje se preventivno uzimanje CoQ10 u cilju jačanja produkcijske energije u ćelijama i podsticanja otpornosti organizma. Preventivne doze kreću se od 10 do 30 mg/dan.
Sportistima se preporučuju doze od 30 do 60 mg/dan.
Terapijske doze koenzima Q10 kreću se u rasponu od 120 do 360 mg/dan. Doze treba da se odrede individualno, da budu prilagođene pojedinačnom slučaju svakog pacijenta i, nakon postizanja doze zasićenja, treba postepeno da se smanjuje, pa da se potom vrate u okvire tzv. doze održavanja.
Blagotvorna dejstva koenzima Q10 se ispoljavaju postepeno i prvi subjektivni i/ili objektivni znaci poboljšanja se obično pojavljuju posle nekoliko nedelja od početka njegove primene.
Neželjena dejstva koenzima Q10 nisu poznata.
