Mesar se jako iznenadio kad je video da mu pas ulazi u mesaru, pa ga je oterao. Ali kasnije, evo psa opet. Priđe on psu i vidi mu cedulju u ustima. Uzme je, a tamo piše „Ako može tuce kobasica i jagnjeći but, moliću. Pas ima i pare u ustima“.
Pogleda, i stvarno uz cedulju je deset dolara. Uzme on pare, spakuje pazar u kesu i da psu da uhvati u čeljust. To ga se sve toliko dojmilo, da je rešio da zatvori, inače je već kasno, i krene za psom.
Pas ide niz ulicu i stiže do semafora na dugme. Spušta kesu, pritiska dugme, uzima kesu, strpljivo čeka zeleno. Prelazi ulicu, mesar za njim.
Stiže do autobuske stanice, i gleda u red vožnje. Mesar je očaran. Pas nalazi svoj bus, i seda na klupu.
Nailazi bus, pas obiđe da vidi prednji kraj, pogleda broj, vraća se na klupu. Nailazi drugi bus, pas ode i pogleda broj linije, aha to je taj, ulazi. Mesar za njim, sad već otvorenih usta. Bus ide preko pola varoši, na drugi kraj u predgrađa, pas razgleda pejzaž.
Na kraju ustaje, ide do prednjeg kraja busa, propinje se na zadnje šape, pritiska dugme da bus stane. Silazi, sa kesom i dalje u ustima.
I tako idu mesar i pas trotoarom, kad jednom pas skrene do kuće. Stazom do vrata, ostavlja bakaluk na pragu, zaleće se i udara celim telom o vrata. Uzima još veći zalet i opet se baca na vrata. Iz kuće se niko ne javlja. Pas se vraća stazom, preskače živicu, ide oko bašte, priskače do prozora, lupa glavom o okvir nekoliko puta, a onda se vraća do ulaznih vrata.
Iz vrata se promalja grmalj, uzima kesu sa praga i onda počne da se dere na psa i šutira ga.
Mesar: za ime sveta, šta vam je, pa taj pas je suvi genije! Mogao bi da bude na televiziji, što se mene tiče!
Grmalj: Ovo bistro? Ajde! Ovo mu je već drugi put ove nedelje da je zaboravio ključeve.
 
Naravoučenije:
Možete prevazići očekivanja posmatrača, ali šefova nikad!
Pasji je to život…