UVOD

Jevreji su semitski narod. Ime su dobili od Noahovog sina Šema. U semite još spadaju Egipćani, Arapi i dr. Dok su Hamiti crnci Praotac Jevreja je Avram koji je osnivač jednobožačke religije. Oženio se Sarom i rodio im se sin Isak. Avram se nije slagao sa svojom okolinom te se sa svojim pristalicama preselio na suprotnu stranu reke zbog čega su ih zvali prečani, na tadašnjem jeziku ivrim. Od te reči su se izveli nazivi za Jevreje: Jevrej, Ebreji, Džu.

RELIGIJA, OBREDI, BLAGOSLOVI

SINAGOGA (grčki: mesto okupljanja, hebrejski: bet kneset) u nekim ortodoksnim opštinama naziva se i šil (škola). Može biti smeštena u bilo kojoj pristojnoj zgradi, odnosno prostoriji. Čelo Sinagoge je okrenuto prema Jerusalimu i u tom delu je postavljem aron hakodeš (sveti orman u kom se čuvaju svici Tore). Tora se u ortodoksnim opštinama čita na uzvišenju koje se zove bima, odnosno almenor, postavljenom na sredini Sinagoge. U liberalnim, odnosnim neološkim opštinama bima (almenor) se postavlja na čelo Sinagoge pred sveti orman (aron hakodeš). Na uzvišenje bima, postavlja se sto za čitanje Tore. Žene nemaju pristup u deo Sinagoge gde se drži bogosluženje, tamo pristup imaju samo muškarci i deca. U Sinagogi se sedi u klupama koje vernici obično iznajme za jednu sezonu ili kupe. Žene se okupljaju u zasebnoj prostoriji pored muškog dela, odvojene drvenim rešetkama ili u novijim Sinagogama na galerijama.

IME BOGA JE J-H-V-H  (peto slovo u alef-betu predstavlja njegovo ime) ali ne sme da se izgovori. Umesto njega koristi se reč “Adonai” (Gospod) koja se u religioznim opštinama zamenjuje i rečju “Hašem” (Ime Njegovo).‏

MOLITVENICI

Univerzalni molitvenik za svakodnevnu upotrebu zove se Sidur. Molitvenik za praznike u više svezaka zove se Mahzor. Molitvenik za žene na jeziku naroda okoline zove se Miriam ili Tehina

Šaharit – jutarnja molitva.
Minha – od podneva do večeri.
Maariv – govori se od zalaska sunca do ponoći.
Musaf – se izgovara subotom, praznicima i polupraznicima, prepodne, između Šaharita i Minhe.
Neila je završna molitva na praznik Jom Kipur. Obično moli najstarije lice u mestu a završava se duvanjem šovar što označava i kraj posta.
Mazkir – čita se u pomen mrtvima 4 puta godišnje – na Jom Kipur, zatim poslednjeg dana Pesaha, drugog dana Šavuota i za Sukot na 8. dan. Nakon čitanja Tore na Mazkiru je glavna molitva Kadiš za kojom sledi čitanje imena pokojnika.

ZID PLAČA (kotel hamaaravi – zapadni zid)

Jedini preostali deo drugog hrama. Najveće svetilište jevrejskog naroda, nalazi se u podnožju brda Morja u starom delu Jerusalima. Za vreme arapske okupacije Jerusalima Jevrejima nije bilo dozvoljeno da se mole kod Zida Plača. Danas je to mesto sastanka svih Jevreja bez obzira da li su pobožni ili ne. Kod Zida Plača muškarci se okupljaju na levom većem delu dok se žene okupljaju na desnom delu koji je ogradom odvojen od levog.

DESET ZAPOVESTI

Deset zapovesti se dele na dva segmenta.

JA SAM GOSPOD BOG TVOJ
NEMOJ IMATI DRUGIH BOGOVA OSIM MENE
NE POMINJI UZALUD IMENA BOGA
SLAVI DAN ODMORA, ŠEST DANA RADI A SEDMI SE ODMARAJ
POŠTUJ OCA I MAJKU SVOJU DA BUDEŠ DUGOVEČAN NA OVOM SVETU
NE UBIJ
NE ČINI PRELJUBE
NE KRADI
NE SVEDOČI LAŽNO
NE POŽELI KUĆE, IMANJE I ŽENE BLIŽNJEGA SVOG

JEVREJSKI KALENDAR

Jevrejska godina ima 12 meseci a prestupna 13 meseci. Meseci su:
Nisan
Ijar
Sivan
Tamuz
Av
Alul
A u prestupnoj godini – Veadar. Po Jevrejskom kalendaru godina 2008. je 5768. godina.
Tišeri
Hešvan
Kislev
Tevet
Ševat
Adar

PRAZNICI

Šabat
Veliki praznici:
Roš Hašana Jom Kipur
Praznici hodočašća
Pesah
Šavuot
Sukot
Veseli praznici
Purim
Hanuka

Manji praznici:

Lag Baomer
Tu Bišvat

ISHRANA

Košer ishrana – znači ritualno ispravnu hranu koja se kod Jevreja koristi 3300 godina.
Pored svetkovanja Šabata, Kašrut odnosno Košer ishrana jedna je od najbitnijih obeležja Jevrejstva. U košer ishrani su strogo odvojena masna – odnosno mesna jela od mlečnih jela.
Te dve vrste jela ne mogu se zajedno ni pripremati ni kuvati ni čuvati ni koristiti. Takođe se za ove 2 vrste jela upotrebljava zasebno posuđe i pribor za jelo. Posle uzimanja mesne hrane do uzimanja mlečnog obroka treba pričekati 3-6 h. A posle mlečne hrane treba da prođe pola sata do 2 h pre nego što će se jesti mesna hrana. Doduše u pojedinim je dozvoljeno odmah jesti mesnu hranu nakon mlečne ukoliko se usta isperu hladnom vodom.

ŽIVOTNI CIKLUS

Rođenje

Osmog dana po rođenju svako muško dete se obrezuje, znači Avramov savez. Obrezivanje je dozvoljeno i na Šabat i na Jom Kipur. Čin obrezivanja vrši za to osposobljeno lice a u većim opštinama obrezivanje vrši lekar i to još u porodilištu. Brit Mila se može odložiti samo ako lekari utvrde bolest kod deteta.

Bar Micva

(pod obavezom)
Svako muško dete kada navrši 13 godina po verskim zakonima dobija pravo da punopravno učestvuje u zajedničkim molitvama i u čitanju Tore. Čin proglašenja tog događaja obavlja se u Sinagogi.

Bat Micva

Proglašenje punoletstva devojaka koje su napunile 12 godina i tadođe mogu da prisustvuju molitvi.

Hatuna (brak)

Brak se može sklopiti u Sinagogi, kući mladenaca, u dvorištu Sinagoge. Na vidno mesto se postavi baldahin (hupa) kao simbol budućeg doma mladih. Umesto hupa obred venčanja se može održati ispod razapetog molitvenog šala talit koji drže prijatelji. Venčavanje vrši rabin Sinagoge. Običaj je da mladenci piju vino iz iste čaše koju zatim mladoženja stavlja na pod i nogom gazi na nju. Čestita se svima rečima “Mazal tov”.

Levaja (sahrana)

‏
Hevra kadiša preuzima celokupnu brigu oko pokojnika i sahrane. Pokojnik se okupa, zatim obuče u belu platnenu mrtvačku odeću (ogrtač, gaće bele, čarape, kapu – a žene u maramu). Zatim se muškarac uvije u molitveli šal – Talit, a žena u čaršav. Ta odeća se na hebrejskom zove: Tahrihim. Za vreme ukopa čitaju se molitve El Male Rahamim (Bože pun si milosrđa) i Kadiš – čita sin pokojnika ako nema sina, najbliži muški rođak.

POJMOVI IZ JUDAISTIKE

Talit – molitveni šal bele boje od tekstila sa plavim ili crnim prugama na oba kraja. Talit je i iskazan na Izraelskoj zastavi. Talit se koristi prilikom izgovaranja molitvi Saharit i Musaf.

Cicit – je takođe od tekstila kao i Talit. Ima otvor za glavu i nosi se ispod odela. Nose ga veoma pobožni.

Tfilin – molitveno remenje koje stavljaju muškarci stariji od 13 godina. Sastoji se od kutijice kožnog remenja i vezuje se na levu ruku da kutija bude u visini srca. Remenje se obmota 7 puta na podlakticu a na dlanu se veže u obliku slova “šin”.

Mezuza – treći je znak što Tora propisuje. To je svitak na pergamentu na kojem je rukom napisan odlomak iz molitve Šema Israel (Čuj Izraele).

TANAH (Biblija)

Ime dolazi od kovanice nastale od reči Tora, Neviim i Ktuvim.
Tora – Pet knjiga Mojsijevih
Neviim – Osam knjiga Proroka
Ktuvim – Jedanaest knjiga ostalih spisa

TALMUD (Nauk, znanje stečeno učenjem)

Talmud Vavli – Vavilonski Talmud 500 g.n.e.
Talmud Jerušalmi – Jerusalimski (Palestinski) Talmud 400 g.n.e. Sastoji se iz dva dela: Mišne i Gemare

BARUH SPINOZA

Zapadna filozofija
Filozofija XVII veka
Ime: Baruh de Spinoza
Rođen: 24. novembra 1632. godine Amsterdam, Holandija
Umro: 21. februara 1677. godine Hag, Holandija
Škola/tradicija: kontinentalni racionalizam
Glavna interesovanja: etika, metafizika, epistemologija, psihologija, politika, religija
Značajne ideje: panteizam
Uticaji od: Hobsa, Dekarta, Kuze, Aristotela, Bejkona
Uticao na: Konveja, Kanta, Hegela, Dejvidsona, Šopenhauera, Delusa, Ajnštajna, Getea 

Baruh de Spinoza (hol. Baruch de Spinoza), kasnije Benedikto Spinoza (1632-1677), bio je holandski metafizičar, epistemolog, psiholog, filozof morala, politički teoretičar i filozof religije. Smatra se da je bio jedna od najznačajnih figura racionalizma XVII veka.

Život i delo: Spinoza se rodio i odrastao u jevrejskoj zajednici Amsterdama. U 22. godini je promenio svoje ime Baruh u latinsko Benedikto. Između 1652. i 1656. godine studira kartezijansku filozofiju u školi Fransis van Emdem. Tu je razvio heterodoksne koncepcije o prirodi božanskog, napuštajući definitivno judaizam, što je dovelo da bude izbačen iz jevrejske zajednice, 1656. godine. Proveo je celi svoj život u Holandiji. 1666. godine napušta Amsterdam i prelazi da živi u Rijnsburgu, Vorburgu i Hagu. Bavio se delom puliranjem sočiva i njegovo poznavanje optike ga je navelo na značajan doprinos nauci XVII veka.

HVALA NA PAŽNJI

Student: Marko Fišer
Prof: Božo Sovilj
Fakultet za sport i turizam – TIMS
Novi Sad, 2008.

…pročitajte i Objašnjenje nekih pojmova kod Jevreja