Pamet u glavu

Kada sam imao 14 godina, mnogo sam želeo da imam devojku. Nadao sam se da ću je jednoga dana naći.
Sa 16 godina imao sam devojku, ali me ona nije baš volela pa sam zaključio da mi treba strastvena devojka puna životnog žara.
Na fakultetu sam se zabavljao sa strastvenom devojkom, ali je ona bila suviše emotivna. Bilo je to spektakularno, bila je kraljica drame, oduševljavala se i plakala, pretila samoubistvom… Tada sam zaključio da mi je potrebna stabilna ličnost.
Sa 28 godina našao sam veoma stabilnu devojku, ali je ona bila dosadna. Bila je potpuno predvidljiva i nikad se nije uzbuđivala ni oko čega. Život je postao toliko daosadan da sam zaključio da mi treba malo uzbudljivija devojka.
Sa 32 godine našao sam sam uzbudljivu devojku, ali nisam mogao da držim korak sa njom. Jurila je od jedne stvari do druge, nikad se nigde ne zadržavajući. Činila je lude, iznenadne stvari i činila mene isto toliko jadnim koliko i srećnim. U početku je bila zabavna i vrlo energična, ali sam na kraju zaključio da ona jednostavno ne sledi nikakav pravac u životu. I tako sam odlučio da nađem devojku koja zna šta hoće.
Kada sam napunio 35 godina, našao sam pametnu, ambicioznu devojku koja je stajala čvrsto na zemlji i njom sam se oženio. Ona je bila toliko ambiciozna da se ubrzo razvela od mene i uzela mi sve što sam imao.Sad sam stariji i mudriji, pa tražim što mlađe plavuše sa što većim sisama.