Povelja Hamasa je formulisana tokom kasnih 1980-tih godina. Redigovana je i odobrena od strane Ahmada Jasina, vođe i osnivača pokreta, i objavljena 18. avgusta 1988. godine. Reč je o najvažnijem ideološkom dokumentu Hamasa. Poziva se naširoko na islamske verske izvore poput Kurana i hadita kako bi imao čvrstu versku osnovu.

Povelja definiše ideologiju pokreta na osnovu doktrina koje su formulisali osnivači Hamasa. Ona uključuje radikalne islamističke doktrine koje su formulisala i sledila  ''Muslimanska braća'' u Egiptu. Odnos prema Izraelu iskazan u povelji je beskompromisan. U povelji se ''problem Palestine'' posmatra kao religijsko-političko muslimansko pitanje, a izraelsko-palestinska konfrontacija kao konflikt između islama i ''nevernika'' Jevreja. ''Palestina'' je predstavljena kao sveta islamska zemlja i strogo se zabranjuje da se preda ijedan njen pedalj jer niko (uključujući arapsko-muslimanske vladare) nema pravo da to učini. U pogledu na međunarodne odnose, povelja iskazuje ekstremističko poimanje sveta koje je veoma slično stavovima Al-Kaide i drugih terorističkih organizacija.

Prema Hamasovoj povelji ne postoji drugo rešenje za palestinske probleme osim Džihada (svetog rata). Ona naglašava da diplomatske inicijative i mirna rešenja jesu u suprotnosti sa ideološkim pozicijama pokreta. U članu 13 povelje navodi se: ''Međunarodne inicijative, predlozi i konferencije su čisto gubljenje vremena i potpuna glupost… ''.       

Glavne stavke Hamasove Povelje:
• Sukob sa Izraelom je religijski i politički: Palestinski problem je religijsko-politički muslimanski problem i konflikt sa Izraelom je zapravo sukob muslimana i jevrejskih ''nevernika''.
• Čitava Palestina je muslimanska zemlja i niko nema pravo da je se odrekne: Palestina je sveta muslimanska zemlja i niko, uključujući i arapske vladaoce, nema pravo da se odrekne ijednog njenog dela.
• Značaj džihada (svetog rata) kao osnovnog sredstva za ostvarenje ciljeva Islamskog pokreta otpora (Hamasa): Beskompromisni džihad mora se povesti protiv Izraela i mora se ustati protiv svakog sporazuma koji Izraelu priznaje pravo na postojanje. Džihad je obaveza svakog muslimana.
• Značaj gajenja islamske svesti: Sa velikim trudom mora se gajiti i širiti islamska svest, i to obrazovanjem (religijsko-političkom indoktrinacijom) u duhu radikalnog islama, a na osnovu ideologije Muslimanske braće.
• Značaj muslimanske solidarnosti: Velika važnost se daje muslimanskoj solidarnosti, a jedna od njenih manifestacija je pomoć najugroženijima kroz ustanovljavanje mreže različitih „dobrotvornih organizacija“.
• Na kraju, povelja obiluje otvorenim antisemitizmom: Prema povelji, Jevreji imaju isključivo negativne osobine i pripisuje im se namera da zagospodare svetom. Povelja svoj antisemitizam bazira na predubeđenjima iz evropske i islamske tradicije.