•    Operite akvarijum (najbolje rastvorom sone kiseline) i dobro ga isperite vodom (najbolje tušem iznad kade ako je moguće).
•    Pregledajte da akvarijum nije napukao ili da se silikon nije počeo odlepljivati od stakla (primetni su mehurići vazduha između silikona i stakla).    
•    Za akvarijum izaberite mesto koje nije izloženo direknoj sunčevoj svetlosti, toploti grejnih tela (radijatori, peći …) i mogućnostima da neko u prolazu zakači i razbije akvarijum.
•    Akvarijum postavite na stabilnu podlogu koja mora biti nivelisana i sposobna da izdrži težinu akvarijuma sve sa podlogom i vodom.
•    Postavite podlogu u akvarijum. Podloga mora biti dobro isprana da se voda u akvarijumu ne bi zamutila.
•    Ako planirate da u akvarijumu imate biljke podloga bi trebala da se pripremi (na kasnije objašnjen način).
•    Postavite dekoraciju.
•    Zasadite biljke.     
•    Postavite filter (pogledajte dole)
•    Postavite grejač.
•    Nemojte još priključivati filter i grejač u struju.
•    Sipajte vodu u akvarijum. Da se voda ne bi zamutila, u akvarijum ubacite tanjir, parče stiropora ili sunđera i na to polako sipajte vodu.
•    Još jednom proverite da akvarijum negde ne curi.    

•    Postavite poklopac akvarijuma.
•    Uključite filter, grejač i osvetljenje.
•    Pustite da se temperatura vode stabilizuje na 23-26°C pre nego što počnete da dodajete ribe.

Vodene biljke primaju ugljen-dioksid (CO₂), kalijum (K), magnezijum (Mg) i kalcijum (Ca) primarno iz vode. One takođe mogu da primaju azot (N), fosfor (P), sumpor (S) i nekoliko drugih elemenata u tragovima (Fe, Bo, Mn, Cu, Zn, Mo) iz vode, ali njih takođe mogu da korenjem absorbuju iz podloge.
Zadržavanjem izvora fosfata i gvožđa u podlozi pomaže se ograničavanje pristupačnosti ovih hranjivih materija algama. To je tajna gajenja prekrasnih biljaka bez ozbiljnih problema sa algama! U stvari, mnoge akvarijumske biljke rastu mnogo, mnogo bolje kada dobijaju hranjive materije iz podloge.
Da bi gvožđe bilo pristupačno iz podloge, treba da koristite glinu, zemlju ili supstrat koji sadrži gvožđe zajedno sa malom količinom organske materije, kao što je treset. Organske materije obezbeđuju hranjive materije za anaerobne bakterije da redukuju nerastvorljivo gvožđe u rastvorljivo. One takođe oslobađaju kiselinu koja je prirodna želatinska supstanca koja vezuje pozitivno naelektrisane jone kao što je Fe++ i čini ga pristupačnim u vodi. Ova kiselina takođe pomaže održavanju pH u vašem akvarijumu na prikladnu vrednost. Negativna strana ove kiseline je da reaguje sa mnogim testovima koji mere CO₂ i karbonatnu tvrdoću vode.

Primer podloge koji se pokazao kao veoma efektivan:
    * Donji sloj – gvožđem bogata glina ili sloj zemlje neposredno ispod površine. Ovo treba pomešati sa peskom. Oko 2% težine mikro-gvožđa je dovoljno. Đubriva koja sadrže gvožđe-sulfat kao što je ironit nisu pogodna. Grnčarska glina se pomalo teško meša sa ostalim materijalima osim ako je u prahu, zato je treba pokvasiti i natopiti u vodu oko nedelju dana uz često mešanje tako da postane gotovo tečna. Sloj zemlje neposredno ispod površine je verovatno najbolje rešenje, pored toga što je odlična ona je i najjeftinija varijanta. Ponekad je potrebno dodati jako malo mikro elemenata, tj. oko 1 g na 1 m² dna (morate biti oprezni da ne predozirate količinu). Najbolje je da se pridržavate uputstva za upotrebu.
    * Srednji sloj – 2.5 cm mešavine baštenske zemlje i rastresitog treseta od mahovine u zapreminskom odnosu 4:1. Treset obavezno prokuvajte. S obzirom da je baštenska zemlja 20 puta teža od treseta, onda je odnos težine oko 1.25%. Ovo treba da bude maksimalno 2.5 cm debeo sloj. U ovo možete izmešati i šaku mikro-gvožđa, čime osiguravate da zemlja ima dovoljno gvožđa. Gvožđe je prisutno u mnogim zemljištima naročito ako je zemljište u vašoj bašti dobro za rast biljaka. Zemljište najbogatije gvožđem kod nas je crvenica, koja se može naći u primorju. Ako vam se čini da je zemljište isuviše bogato hranjivim materijama, možete u mešavinu dodati peska.
    * Gornji sloj – 2.5 cm običnog 2-3 millimetra krupnog akvarijumskog šljunka.
Stavite veliki tanjir ili plastični poklopac na dno i pritisnite ga sa većim kamenom i polako počnite da punite akvarijum tako što polako sipate vodu u tanjir. Ako vodu sipate suviše brzo pokrenućete podlogu i zamutiti vodu. Ako se to desi, crevom izvucite zamućenu vodu i ponovo napunite, ali pažljivije.
Kada voda dostigne nivo od 10-tak cm zasadite biljke. Za početak zasadite brzorastuće biljke. Zasadite ih gusto. Preporuka je da koristite oko 1 W na litar vode bilo fluorescentne ili metal-halidne svetiljke. Dobro osvetljenje i puno bilja su važni za uspeh zemljanog supstrata.
Na početku menjajte 25% akvarijumske vode dosta često. U početku će treset oslobađati dosta tanina pa će zbog toga boja vode postati žućkasta. Filtracija vode preko aktivnog uglja će ukloniti tu boju i višak gvožđa iz vode. Prilikom svake promene vode, dozirajte veštačko đubrivo na osnovu količine vode koju ste iscrpili i zamenuli. Kasnije će treset oslobađati manje tanina, pa i vi možete smanjiti učestalost periodičnih promena vode. U vodi bi trebalo da bude dovoljno hranjivih materija za nekoliko nedelja naročito ako dodate nešto NPK đubriva jednom ili dva puta godišnje.
Testovi za nitrate i fosfate su veoma korisni ali ne i esencijalni. Ako ste koristili bogati organski materijal ili zemljište bogato organskim materijama, tada bi možda trebalo da budete zabrinuti za visok nivo nitrata, fosfata ili amonijuma. U prvim mesecima brižljivo pratite koncentraciju amonijuma jer se amonijum oslobađa iz obogaćenih podloga.
Visoko kvalitetni testovi za gvožđe mogu biti jako korisni. U prvim mesecima, treset i gvožđem bogata podloga mogu osloboditi dovoljno gvožđa da izazovu manje probleme sa algama. Zbog toga su redovne promene vode dobra ideja.
Obogaćivanje podloge:
Da bi obogatili podlogu za biljke koje uzimaju puno hrane, pripremite loptice od gline sa oko 10 granula NPK (15:15:15). Sušite ih dok se ne stvrdnu i stavite 1 ili 2 u podlogu u blizini korenja biljka koje zahtevaju prihranjivanje. Ponovite po potrebi ako rast biljaka postane spor (oko 6 meseci). Potrebo je oko pola kafene kašikice gline da bi se napravila loptica od 10 mm. Svaka loptica će imati oko 70 mg azota što je ekvivalentno 300 mg nitrata i oko 70 mg fosforaste kiseline (P2O5).

Spoljašnji filteri se kod nas nalaze uglavnom kao ručno pravljeni stakleni filteri, zapremine od 5-6 do 50-60 litara. Obično je zapremina filtera jednaka 1/10 pa do 1/3 zapremine akvarijuma. Što je zapremina veća, filtracija je bolja i postoji manja potreba za čišćenjem filtera.
Filteri k
ao pogon najčešće koriste vazduh iz membranskih pumpi ili male fontanske pumpe protoka od stotinak pa do par hiljada litara na sat. Za ukrasne akvarijume sa tropskim ribicama koje ne hranimo puno, brzina protoka treba da je od 1/2 zapremine akvarujma na sat pa do 2-3 zapremine akvarijuma na sat. Za velike ribe (oskari, diskusi), ribe koje puno jedu (talapije, zlatne ribice) i akvarijume u kojima je velika populacija riba u odnosu na zapreminu, potrebno je povećati brzinu protoka tako da iznosi od 5 do 10 i više zapremina akvarijuma na sat (npr. za akvarijum od 100 litara sa japankama koje puno jedu brzina protoka treba da bude barem 500 litara na sat). Takođe treba voditi računa da toliki protok ne stvara velike turbulencije u akvarijumu koje će sporijim (skalari, trihogasteri) i manjim ribama (neonke, gupiji) smetati u normalnom plivanju ili ih čak povrediti ako ih bace na zid akvarijuma.
Sprečavanje jačih turbulencija se može sprečiti i time što će se voda koja se vraća iz filtera ubacivati na više mesta. Ovo se obično čini tako što se cev koja vraća vodu na kraju zapuši a umesto toga izbuši 10-15 rupa prečnika 4-5 mm kroz koje voda izlazi.
Najopasnije kod ovih filtera je kada se prelivna cev, koja prebacuje prljavu vodu iz akvarijuma u filter zapuši. Pumpa tada prebaci svu vodu iz filtera u akvarijum pa se voda prelije preko zidova akvarijuma i napravi poplavu. Ovo se najjednostavnije rešava tako što postavite dve (ili više) prelivnih cevi dovoljnog prečnika (20-30 mm).
Takođe treba voditi računa da ribe ne budu usisane u prelivnu cev. Najlakši način da to sprečite je da na dnu cevi izbušite rupe prečnika 4-5 mm (bušilicom ili užarenim ekserom) i preko njih postavite mrežicu napravljenu od mreže za komarce.
Materijal koji se koristi za filtraciju može da bude: sunđer, perlon vata, mrežaste vreće za pakovanje paprike i krompira, sitno seckane plastične flaše…