2. avgust – Ilindan

Bogovidac i čudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah, video je oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.

U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavom i njegovom opakom ženom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvraćali narod od prave vere. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj ženi Jezavelji prorekao je ružnu smrt, što im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i čuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u proročkom zvanju Jelisija i, najzad, otišao na nebo u ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.

preuzeto iz knjige ‘Srpske slave i verski običaji’ u izdanju ‘Glas crkve’
(kupljeno u manastiru Radovašnica 13.07.2002. gde je iguman Nikolaj, 15235 Dobrić)
sestra Svetlana