Trovanje pečurkama (micetismus)
Trovanje pečurkama je akutno oboljenje, koje nastaje posle uzimanja jela od otrovnih pečuraka, dejstvom njihovih bioloških toksina.
U našoj zemlji berba pečuraka je sve masovnija, bilo da se koristi za izvoz ili ishranu. Samim tim se dešava slučajno trovanje otrovnim pečurkama, koje uvek počinje sa povraćanjem i dijarejom ili samo dijarejom. Oboljevaju sve osobe koje su zajedno obedovale.
Svaka otrovna pečurka izaziva trovanje, koje ima svoju dužinu inkubacije, kliničku sliku i prognozu. Međutim, klinički se uglavnom razlikuju četiri sledeća sindroma: gastroenteritički, muskarinski, panterinski i faloidni. Za prva tri sindroma su karakteristične kratka inkubacija i dobra prognoza. Za faloidni sindrom je svojstvena duga inkubacija i vrlo ozbiljna prognoza.
TROVANJE SA KRATKOM INKUBACIJOM
Prvi znaci oboljenja počinju naglo i burno svega 0.5-2 h nakon uzimanja jela sa pečurkama.
1. Gastroenteritisi
Ima dosta vrsta pečuraka koje mogu da izazovu ovakvo trovanje (bljuvare, ludare, olovasta rudoliska, i dr.). Bolest počinje naglo sa bolom u trbuhu, povraćanjem i dijarejom sa više vodenastih stolica. Težina kliničke slike zavisi od količine pojedenih pečuraka, starosti bolesnika i postojećih hroničnih oboljenja. Oboljenje traje 1-2 dana.
Odmah posle trovanja treba izazvati povraćanje ili isprati želudac. U terapiji su važni rehidratacija i analeptici.
2. Muskarinski sindrom
Nastaje posle jela jedne od mnogih pečuraka iz roda Inociba i Klitociba (cepače, grašice i dr.), koje sadrže otrov muskarin. Bolesnik naglo oseti vrućinu i pojačano suzenje, lučenje pljuvačke i znojenje. Zenice su sužene, javljaju se bol u trbuhu, povraćanje i dijareja, oseća vrtoglavicu, krajnju malaksalost i konfuziju. Ovakvo stanje traje 12-24 h, pa nastaje poboljšanje.
Osnov terapije je atropin (1-2 mg i.m.) i rehidracija.
3. Panterinski sindrom
Izazivaju ga pečurke Amanita muscarina (prava muhara) i Amanita pantherina (panterovka). Odmah posle jela bolesnik dobija bol u trbuhu i dijareju. Žali se na jaku žeđ, ima crvenu i suvu kožu i proširene zenice. Bolesnik je smušen, delirantan, može da ima halucinacije i konvulzije. Već sutradan stanje je poboljšano i prognoza je dobra. Pa ipak ima i smrtnih slučajeva oko 2%.
Terapija obuhvata rano ispiranje želuca, a zatim rehidrataciju, emetike i dr.
TROVANJE SA DUGOM INKUBACIJOM
Trovanje izazivaju pečurke nazvane zelena i bela pupavka i rani hrčak (Helvella esculenta).
1. Faloidni sindrom
Trovanje sa ovim sindromom izazivaju sledeće pečurke: Amanita phaloides, Amanita virosa i Amanita verna. One luče toksin faloidin, koji izaziva masnu degeneraciju jetre, srca i bubrega. Drugi toksin je amanitin, koji izaziva hipoglikemiju i kariolizu.
Bolest počinje 8-14 časova posle uzimanja jela od ovih pečuraka, i to sa povraćanjem i dijarejom. Kod najlakših slučajeva ove tegobe traju 1-2 dana, pa se stim bolest i završi.
Kod nešto težih bolesnika posle gastroenteritisa, nastaje mirni period od 1 do 2 dana, a zatim i druga faza bolesti – faza toksičkog hepatitisa. Javlja se žutica i poremećaj funkcije jetre. Ovakvo stanje potraje oko 7 dana, pa nastaje poboljšanje.
Kod najtežih bolesnika trovanje počinje burno, kao kod kolere, sa čestim povraćanjem i teškom dijarejom. Zbog toga nastaje izrazita dehidratacija bolesnika, a često i kardiovaskularni kolaps i smrt. Ako bolesnik ostane u životu zahvaljujući rehidrataciji, nastaje 2-3 dana privremeno poboljšanje. Zatim dolazi druga faza sa oštećenjem funkcije jetre, bubrega i srca. Bolesnik umire oko 7. dana bolesti sa kliničkom slikom žute atrofije jetre ili insuficijencije bubrega sa anurijom i uremijom.
Prognoza ovog trovanja zavisi od težine kliničke slike. Ona je kod dece uvek teška, a smrtnost velika.
Lečenje zavisi od težine i stadijuma bolesti. Prvo, preporučuje se duboka klizma, radi smanjenja dalje resorpcije toksina. Stub terapije je rehidratacija i korekcija elektrolitskog disbalansa. Pokušava se sa velikim dozama kortikoida. Kod anurije važno mesto ima hemodijaliza. Preporučuje se i primena kristalnog penicilina, jer pored svog baktericidnog dejstva, smanjuje vezivanje toksina za krvne belančevine. U poslednje vreme koristi se hiperbarična oksigenacija, koja je dala ohrabrujuće rezultate.
