Ustav, ustavnost i zakonitost
Pojam ustava
Ustav je osnovni i najviši pravni akt jedne države kojim se uređuju odnosi između građana i države.
– naziv potiče od latinske reči CONSTITUTIO – odredba, sastav, ustav
– ustav određuje 3 sfere:
1) sferu organizacije države i njenih osnovnih organa (državno uređenje)
2) sferu društveno-ekonomskih i političkih odnosa (društveno-ekonomsko uređenje)
3) sferu sloboda, prava i dužnosti građana u državi i prema državi
– suprematija (premoć) ustava u odnosu na druge akte
– pitanja ustav rešava načelno, dok zakoni ustavne odredbe pretvaraju u konkretna pravila ponašanja (primer: svi ljudi imaju pravo na rad; zakon je konkretizuje, potrebno je da se ostvare neki uslovi: klasifikacija, državljanstvo…)
– ustav je politički dokument zato što uvek promoviše ideologiju jedne države
Vrste i oblici ustava
1. Prema obliku u kojem se donose:
a) pisani ustavi
b) nepisani ustavi
2. Prema načinu donošenje i menjanja:
a) čvrsti (kruti) ustavi (npr. u SAD, 1787. godine, ustavotvorna skupština)
b) meki (fluidni, gipki) ustavi (donosi ih skupština istim postupkom kao i zakone)
3. Prema karakteru organa koji ustav donosi:
a) oktroisani (darovni, podareni) ustavi (donosi ga sam vladar ili šef države bez učešća predstavničkog tela; karakteristično za diktatorske režime)
b) ustavi-pakti (priprema ga predstavničko telo a vladar izražava svoj stav davanjem saglasnosti)
c) narodni ustavi (priprema ih i usvaja predstavničko telo)
4. Prema broju pravnih akata u kojima se nalaze:
a) kodifikovani ustavi (to su oni čiji se tekst nalazi u jednom pravnom aktu)
b) nekodifikovani ustavi (oni čiji se tekst nalazi u većem broju pravnih akata)
Razvoj ustava i ustavnosti u svetu
– Hamurabijev zakonik – iz 17. veka pre nove ere
– Aristotel – 2 vrste pravnih normi: 1) norme kojima se reguliše državno uređenje 2) norme kojima se određuje postupak kojeg se moraju pridržavati organi vlasti
– Stari Rim – imperatori su izdavali edikte – od II veka dobijaju snagu zakona i postaju izvor prava
– Engleska – 1215. god. kralj Jovan Bez Zemlje doneo je 'Veliku povelju slobode' (MAGNA CHARTA LIBERTATUM) koja sadrži odredbe: 1) ograničava sudske pregorative (povlastice) kralja 2) uvodi načelo zakonitosti prilikom lišavanja slobode 3) propisuje prava na zakonito suđenje; 'Peticija o pravima' (1628. godina); 'O sudskim pravima (1679. godina); 'Zakon o pravima' (1689. godina)
– Sava Nemanjić je oko 1220. godine preveo na srpski grčki NOMOKANON; Stefan Dušan – 1349. godine donosi 'Dušanov zakonik' – odnosi se na sudsku vlast -> sud je iznad cara (zakonik je dopunjen 1354. godine)
– Virdžinija (Severna Amerika) – donet prvi ustav 1776. godine
– Francuska – I ustav 1791, II ustav 1793. godine
Principi ustavnosti i zakonitosti
PRAVNA DRŽAVA
Vladavina prava = pravna država
– suprotstavljanje neograničenoj vlasti državnih organa
– samovolja i zloupotreba vlasti od strane apsolutističkih vladara
– zalaganje za zaštitu pojedinaca i njegovih prava
– zaštita države od onih pojedinaca koji krše društvena pravila ponašanja
Uslovi:
1) da u državi nema jače sile od prava
2) da niko nema više prava od drugih
Garancija prava:
1) pravo na život
2) pravo na slobodu
3) pravo na svojinu
SUŠTINA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
– pravnu sadržinu vladavine prava čine principi ustavnosti i zakonitosti
– ustavnost u širem smislu
– ustavnost u užem smislu
– zakonitost u širem smislu
– zakonitost
zakonitim se naziva onaj pravni akt koji je u skladu sa višim pravnim aktom od sebe, a nezakonitim se naziva akt koji nije u skladu sa višim pravnim aktima
– pravo
pravo – pravni poredak – skladna celina = hijerarhija pravnih propisa:
1) ustav – pitanja rešava na uopšten, načelan način
2) zakon – pitanja rešava detaljnije, razrađuje ustavna načela
3) podzakonski pravni akti (uredbe, pravilnici…)
4) pojedinačni pravni akti (presude, rešenja…)
– principi ustavnosti i zakonitosti znače dvostruku zaštitu
– postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni
Zaštita ustavnosti i zakonitosti
USTAVNI SUDOVI I REDOVNI SUDOVI
Suština hijerarhije pravnih propisa je u tome da opšti pravni akt manje pravne snage bude u skladu sa opštim pravnim aktom veće pravne snage, a pojedinačni pravni akt da bude u skladu sa opštim pravnim aktom
Pojedinačni pravni akt je nezakonit u formalnom i materijalnom smislu:
– u formalnom smislu (gleda se forma):
1) kad je akt doneo nenadležni državni organ
2) kad akt nije donesen po propisanom postupku
3) kad akt nije donet u propisanoj formi
– u materijalnom smislu (gleda se sadržaj):
1) kad akt nema sadržinu koju predviđa viši pravni akt
2) kad akt ne sadrži adekvatno prikazane činjenice koje su od bitnog značaja za takav akt
Uzroci kršenja ustavnosti mogu biti:
1) nesvesni (neko krši ustav iz neznanja)
2) svesni (neko krši ustav iz interesa)
Sistem zaštite ustavnosti i zakonitosti
– ustavni sud (Nemačka, Austrija, Turska, Srbija…)
– vrhovni sud (SAD)
– poseban politički i državni organ: ustavni savet (u Francuskoj)
– redovni sudovi (u Švajcarskoj)
– parlament u bivšim socijalističkim zemljama (SSSR, Kina, Albanija, Bugarska i u bivšoj Jugoslaviji do 1963; 1963. godine u Jugoslaviji nastaje ustavni sud Jugoslavije, 6 ustavnih sudova republika + od 1971. god. 2 pokrajinska ustavna suda koji su ustavom Republike Srbije od 1990. ukinuta)
Funkcija ustavnog suda: štiti ustavnost; ukida one akte koji su neustavni
SUDOVI
Sud je grana državne vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti
– sudska funkcija utvrđuje da li je bilo ili nije bilo povrede prava i ako je bilo utvrđuje sankciju
– dvostruka uloga suda
– sudovi:
1. specijalizovani (pomorski, trgovački…)
2. sudovi opšte nadležnosti:
a) građanski (porodični, imovinski sporovi)
b) krivični
– sudski postupak je dugotrajan i složen
– sudija ili sudsko veće donosi presudu na osnovu zakona i slobodnog sudskog uverenja
– pravo nezadovoljne strane na žalbu protiv prvostepene presude
