Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolje:

– Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?

– Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas je baš dobra prilika!

– Žao mi je, Vaša Svetosti, ali, to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?

– Niko to neće saznati – odgovara Papa sa osmehom.

Slegnuvši ramenima, šofer seda pozadi, Papa za volan.

Ubrzo, šofer se gorko kaje jer Papa prelazi 200 na sat:

– Sveti Oče, molim vas, usporite – jauče šofer; međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.

Zaustavlja se, spusta staklo.

Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svome motorciklu uzevši radio.

– Halo šefe, zaustavio sam auto koji fura 220 na sat.

– Odlično! Opali ga da se nauči pameti!

– Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.

– Tim bolje – kaže šef.

– Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.

– Gradonačelnik?

– Važniji!

– Poslanik?

– Važniji!

– Premijer?

– Još važniji!

– Dobro – veli šef – pa ko je?

– Ja mislim da je Bog.

– Zašto misliš da je Bog ?

– Šefe, šofer mu je Papa!