Vic: Razonoda
Veoma često oni koji rade, pitaju nas penzionere kako trošimo naše vreme i šta radimo? Pitanje je zapravo vrlo interesantno…
Eto, na primer, pre neki smo dan žena i ja otišli u grad i ušli u jednu trgovinu. Razgledali smo robu i kupili neke sitnice. Posle pet minuta smo izašli i pred trgovinom videli policajca, koji je zapisivao u svoj notes prijavu za pogrešno parkiranje. Približili smo mu se i ja sam rekao:
– „Zar ne bi mogli imati malo više poštovanja prema starijima, ovo nam je prvi put, pa mi smo u penziji; zašto baš nas hoćete da kaznite?“
Tip nas nije udostojio niti jednog pogleda i nastavio mirno da piše prijavu. Tada sam mu rekao da je „nacističko govno“!
Na to je policajac podigao glavu, oštro me pogledao, i odmah posle toga počeo da piše drugu prijavu za izlizane gume. Na to mu je moja žena rekla, da je „usrano kopile“!
Tip je mirno drugu prijavu pridružio prvoj ispod brisača stakla, i nastavio da piše treću prijavu.
Tip nas nije udostojio niti jednog pogleda i nastavio mirno da piše prijavu. Tada sam mu rekao da je „nacističko govno“!
Na to je policajac podigao glavu, oštro me pogledao, i odmah posle toga počeo da piše drugu prijavu za izlizane gume. Na to mu je moja žena rekla, da je „usrano kopile“!
Tip je mirno drugu prijavu pridružio prvoj ispod brisača stakla, i nastavio da piše treću prijavu.
To je potrajalo dvadesetak minuta, što je on više pisao, to smo ga mi više vređali i obratno… što na kraju krajeva, na ličnom nivou, nema nikakve veze… i nas se to ništa nije ticalo.
Naime, mi smo u grad došli autobusom! Naišao nam je poluprazan autobus, i mi smo lepo otišli kući.
Eto vidite, od kada smo u penziji pokušavamo malo da se razonodimo i zabavimo… To je nama veoma važno u ovim godinama!
