Zamišljam sebe na mestu Ismene

iz tragedije Antigona autora Sofokla

 

Moja dva brata su se sukobila. Oba su poginula. Pošto smo Antigona i ja, njihove sestre i naslednice bile mlade, na presto je došao naš rođak Kreont. Postao je vladar države. Kreont je jednom bratu dao sve počasti sahrane, kako bi kao i svi drugi, mirno otišao na 'onaj svet', dok je drugom bratu to uskratio. Čak je rekao narodu da je moj brat izdajica i naredio da niko ne sme da ga sahrani, inače mu sleduje smrtna kazna. Bojala sam se. Volela sam oba svoja brata i greh je jednom uskratiti tako važan hrišćanski događaj, kakva je bila sahrana.
Dok sam o tome razmišljala, u sobu je uletela Antigona i iznela mi svoj predlog. Naumila je da nas dve prekršimo naredbu i sahranimo brata. Bila je svesna opasnosti svog predloga, ali bila je i ponosita. Iskreno je pokazivala svoja osećanja za koje je bila spremna da se žrtvuje. Divila sam joj se. Htela je da kao prave hrišćanke to uradimo zajedno. Da odamo sve počasti poginulom bratu, pa da mu se pridružimo čiste savesti.
'Ali, ne, ne mogu', rekla sam, 'I ja volim svog brata jednako kao ti, ali ne mogu, tražiš previše od mene.' Znala sam da će je pogoditi moje reči, ali šta da radim? Brat je mrtav i nema mu više pomoći, a ja sam živa. Sad sam tek u cvetu mladosti i ne želim da umrem. Život je tako lep. Ne, greh bi bio, za mene. Ali i za tebe Antigona.
'Nemoj to da činiš Antigona, molim te. Nemoj sebi uskratiti pravo na život i sreću!'
Moje reči i moj odgovor nisu je pokolebali u odluci. Bila je spremna da uradi hrabru i plemenitu stvar znajući šta je čeka posle toga. Izašla je iz sobe. Otišla je od mene i ne znam da li će mi se ikad vratiti. Ah, što sam tako sebična? Ipak, greh bi bio.
…Kasnije sam saznala da su je stražari uhvatili na delu i da je osuđena na smrt.