Grk Zorba
Sadržaj
Aleksis Zorbas i Nik, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Bio je to susret koji će odrediti njihove sudbine isprepletane sa sudbinama drugih ljudi sa kojima će se kasnije sresti. Čekali su ukrcavanje na brod, a cilj putovanja bilo je ostrvo Krit. Nik je nameravao da oživi stari zapušteni rudnik. U stvari, bio je to razočaran mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta, pronađe svoj mir.
Zorba je bio po svemu drugačiji. Sanjar, lutalica, voleo je život, žene – filozofijom čoveka koji je upoznao sve strane života nosio se s nevoljama tuđim i svojim. Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge….
Pošto je Zorba radio i rudarski posao, Nik ga je uzeo za nadzornika rudnika na Kritu. Zorba i Nik kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.
Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlači pažnju svih meštana. Većina muškaraca tamo čezne za njom, a najžešće Pavlos, sin bogatog mastira koji je ludo zaljubljen i ljubomoran, želeći je za sebe. Udovica mu, pak, nimalo ne uzvraća naklonost. Došljaci Zorba i Nik pojavljuju se na trgu, predstavljajući se meštanima svaki na svoj način. Tu se sreću sa madam Ortanas, Francuskinjom, koja je vlasnica skromnog pansiona. Ona ih prima u svoj dom koji kod meštana nije na dobrom glasu. Madam Ortans, nekadašnja pariska pevačica i igračica burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život, sa uspomenama i gorčinom u duši. Zorba i Nik plešu sa madam Ortans. Nik ne pokazuje interesovanje za uvelu damu tako da „inicijativu“ preuzima Zorba u svoje ruke. Zorba, kao i uvek, odmah sve shvata. Obostrana naklonost je očigledna, s tim što Zorba sažaljeva madam Ortans, a ona mašta o ljubavi.
Nikovu pažnju okupira slučajan susret sa udovicom Marinom, koja na nesreću, svojim slobodnim ponašanjem i prezirom za običaje svoga kraja izaziva revolt meštana koji je optužuju da sramoti selo.
Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, priseća se svoje prošlosti, Pariza, ljudi koji su je okruživali… U realnost je vraća dolazak Zorbe i Nika. Da li je konačno srela čoveka iz snova, čoveka svog života… Ona počinje u to da veruje i predaje se tom osećaju i Zorbi, svim svojim bićem i telom…
Ostrvom su počele da kruže priče o dvojici došljaka, ali njih te priče ne zanimaju. Između Nika i Zorbe stvarno je pravo i večno prijateljstvo. Nik priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlasom. Nik je usamljen i očajan…
Zorba hrabri Nika i nagovara ga da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se susretne s Nikom. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos buni seljanje. On je spreman na sve, ali udovica ga javno odbacuje pokazujući svima svoju naklonost prema Niku. Meštani su ozlojeđeni i kivni. Došljaci su poremetili njihov mir i običaje, pogazili pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti…
Zorba se vraća iz grada, ali sa velikim zakašnjenjem. Život ga je ponovo povukao u stranu. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja, i verni prijatelj Nik. Zorba donosi poklone. Najlepši su, naravno, za madam Ortans – ogrlica i ruža. Da li je to san ili java? Venčanje madam Ortans i Zorbe? Snovi su ostvareni. Život koji izmiče krunišu ljubav i sreća… u stvarnosti ili u snovima. Da li je to upšte važno?
Dolaze žene, udovice, s njima je i Marina. Sve one su simbol patnje, sputanosti i uzavrele strasti i želje za drugačijim životom. Marina izranja iz te tamne mase i stremi Niku…
Susret Nika i Marine više niko ne može da spreči. On se jednostavno mora desiti. Neodoljiva međusobna privlačnost, još od prvog susreta, ometana silama drugih, izazvala je vatrenu strast. Nik i Marina su konačno u zagrljaju, njihova tela su jedno telo… Oni doživljavaju kratku, strasnu, ali tragičnu ljubav. Glasine se šire ostrvom jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću. Saznavši za to, nesrećni Pavlos se ubija. Gnev meštana je strašan. Oni linčuju i ubijaju udovicu. Nik je nemoćan da joj pomogne šokiran surovošću prizora. Strašna kazna izvršena je pred njegovim očima. Da li je to i njegov kraj? Ipak, samo je nemi svedok tragedije. Ostaje mu samo očaj… Tu je prijatelj Zorba koji ga teši: Niko nije pobegao od svoje sudbine! Treba zaplesati! Sirtaki? Ta igra je najbolji lek za sve bolesti duše… Igra života i smrti se nastavlja… Madam Ortans je na samrti. Zorba je uz nju, ali je sada i on nemoćan. Ona još nije umrla a seljanke razvlače njene stvari. Surovost života nema obzira ni u ovakim trenucima. Umorno srce prestaje da kuca; madam Ortanas umire na rukama voljenog Zorbe. Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo… Da li je život izgubio još jednu bitku?! Ipak… tu je prijatelj Nik, on je naučio od Zorbe da igra, da razmišlja drugačije, da živi… Život teče dalje! Nik lagano uvlači svog duhovnog vođu u ples, u igru koja počinje da pulsira, zahuktava se i konačno postaje sve neobuzdanija.
Da, to je sirtaki!
Aleksis Zorbas i Nik, mladi pisac, sreli su se prvi put u luci Pirej. Bio je to susret koji će odrediti njihove sudbine isprepletane sa sudbinama drugih ljudi sa kojima će se kasnije sresti. Čekali su ukrcavanje na brod, a cilj putovanja bilo je ostrvo Krit. Nik je nameravao da oživi stari zapušteni rudnik. U stvari, bio je to razočaran mlad čovek koji je želeo da na ostrvu, među ljudima iz drugačijeg sveta, pronađe svoj mir.
Zorba je bio po svemu drugačiji. Sanjar, lutalica, voleo je život, žene – filozofijom čoveka koji je upoznao sve strane života nosio se s nevoljama tuđim i svojim. Uvek je bio na strani onih koji pate, umeo je da se žrtvuje za druge….
Pošto je Zorba radio i rudarski posao, Nik ga je uzeo za nadzornika rudnika na Kritu. Zorba i Nik kreću zajedno na Krit. Tako je sve počelo.
Na seoskom trgu, na obali mora, mladež se zabavlja i pleše. Tu je i mlada udovica Marina, koja privlači pažnju svih meštana. Većina muškaraca tamo čezne za njom, a najžešće Pavlos, sin bogatog mastira koji je ludo zaljubljen i ljubomoran, želeći je za sebe. Udovica mu, pak, nimalo ne uzvraća naklonost. Došljaci Zorba i Nik pojavljuju se na trgu, predstavljajući se meštanima svaki na svoj način. Tu se sreću sa madam Ortanas, Francuskinjom, koja je vlasnica skromnog pansiona. Ona ih prima u svoj dom koji kod meštana nije na dobrom glasu. Madam Ortans, nekadašnja pariska pevačica i igračica burne prošlosti, sada umorna od svega i bolesna, provodi dane na Kritu u sećanju na minuli život, sa uspomenama i gorčinom u duši. Zorba i Nik plešu sa madam Ortans. Nik ne pokazuje interesovanje za uvelu damu tako da „inicijativu“ preuzima Zorba u svoje ruke. Zorba, kao i uvek, odmah sve shvata. Obostrana naklonost je očigledna, s tim što Zorba sažaljeva madam Ortans, a ona mašta o ljubavi.
Nikovu pažnju okupira slučajan susret sa udovicom Marinom, koja na nesreću, svojim slobodnim ponašanjem i prezirom za običaje svoga kraja izaziva revolt meštana koji je optužuju da sramoti selo.
Madam Ortans, očarana susretom sa Zorbom, priseća se svoje prošlosti, Pariza, ljudi koji su je okruživali… U realnost je vraća dolazak Zorbe i Nika. Da li je konačno srela čoveka iz snova, čoveka svog života… Ona počinje u to da veruje i predaje se tom osećaju i Zorbi, svim svojim bićem i telom…
Ostrvom su počele da kruže priče o dvojici došljaka, ali njih te priče ne zanimaju. Između Nika i Zorbe stvarno je pravo i večno prijateljstvo. Nik priželjkuje novi susret sa mladom udovicom, što meštani primećuju i osuđuju predvođeni nesrećno zaljubljenim Pavlasom. Nik je usamljen i očajan…
Zorba hrabri Nika i nagovara ga da se udvara udovici, a madam Ortans, razumevajući udovičin položaj, podstiče je da se susretne s Nikom. Uzavrele krvi, lud od ljubomore, nesrećni Pavlos buni seljanje. On je spreman na sve, ali udovica ga javno odbacuje pokazujući svima svoju naklonost prema Niku. Meštani su ozlojeđeni i kivni. Došljaci su poremetili njihov mir i običaje, pogazili pravila ponašanja. Mirno ostrvo je uzavrelo od ljudskih strasti…
Zorba se vraća iz grada, ali sa velikim zakašnjenjem. Život ga je ponovo povukao u stranu. U selu ga već željno očekuju madam Ortans, ozbiljno narušenog zdravlja, i verni prijatelj Nik. Zorba donosi poklone. Najlepši su, naravno, za madam Ortans – ogrlica i ruža. Da li je to san ili java? Venčanje madam Ortans i Zorbe? Snovi su ostvareni. Život koji izmiče krunišu ljubav i sreća… u stvarnosti ili u snovima. Da li je to upšte važno?
Dolaze žene, udovice, s njima je i Marina. Sve one su simbol patnje, sputanosti i uzavrele strasti i želje za drugačijim životom. Marina izranja iz te tamne mase i stremi Niku…
Susret Nika i Marine više niko ne može da spreči. On se jednostavno mora desiti. Neodoljiva međusobna privlačnost, još od prvog susreta, ometana silama drugih, izazvala je vatrenu strast. Nik i Marina su konačno u zagrljaju, njihova tela su jedno telo… Oni doživljavaju kratku, strasnu, ali tragičnu ljubav. Glasine se šire ostrvom jer je stranac viđen kako napušta udovičinu kuću. Saznavši za to, nesrećni Pavlos se ubija. Gnev meštana je strašan. Oni linčuju i ubijaju udovicu. Nik je nemoćan da joj pomogne šokiran surovošću prizora. Strašna kazna izvršena je pred njegovim očima. Da li je to i njegov kraj? Ipak, samo je nemi svedok tragedije. Ostaje mu samo očaj… Tu je prijatelj Zorba koji ga teši: Niko nije pobegao od svoje sudbine! Treba zaplesati! Sirtaki? Ta igra je najbolji lek za sve bolesti duše… Igra života i smrti se nastavlja… Madam Ortans je na samrti. Zorba je uz nju, ali je sada i on nemoćan. Ona još nije umrla a seljanke razvlače njene stvari. Surovost života nema obzira ni u ovakim trenucima. Umorno srce prestaje da kuca; madam Ortanas umire na rukama voljenog Zorbe. Očaj mu obuzima dušu, praznina ispunjava njegovo telo… Da li je život izgubio još jednu bitku?! Ipak… tu je prijatelj Nik, on je naučio od Zorbe da igra, da razmišlja drugačije, da živi… Život teče dalje! Nik lagano uvlači svog duhovnog vođu u ples, u igru koja počinje da pulsira, zahuktava se i konačno postaje sve neobuzdanija.
Da, to je sirtaki!
