Prehrambena industrija zahteva strogi režim kontrole proizvodnog procesa, kako bi se izbegle posledice konzumiranja neispravnih namirnica koje mogu dovesti do manjih ili većih pogoršanja u zdravlju ljudi.

Za razliku od sistema kvaliteta koji se bavi i nekim dodatnim elementima i osobinama prehrambenih proizvoda (kao što su kvalitet klase, pogodnost za upotrebu, nutricionistička vrednost hrane…), HASAP se bavi isključivo bezbednošću. Ova dva sistema mogu lako da se dopunjuju, jer principi jednog mogu da posluže kao osnova za dalji razvoj onog drugog, kao što se i standardi jednog mogu nadograditi na već postojeće standarde i dokumentaciju drugog sistema.

HASAP se primenjuje, pre svega u prehrambenoj industriji, ali mora da obuhvati kompletan lanac proizvodnje hrane – „od njive do trpeze“. To znači da je svaka karika u tom lancu odgovorna za svoj deo, a proizvođač, da bi u primeni ovih standarda bio uspešan, mora da kontroliše i delove i pre i posle sopstvene proizvodnje. Dakle, već u poljoprivredi gde nastaje osnovna sirovinska baza, u pratećoj industriji ambalaže, aditiva, omotača i svih drugih proizvoda koji direkno ili posredno ulaze u sastav hrane i koji mogu da utiču na njenu bezbednost. Zatim, mora da obuhvati i prateće usluge, kao što su transport, čuvanje, skladištenje, priprema, servisiranje i konzumiranje proizvoda. Posledica toga je da se ovaj sistem kontrole kvaliteta obavezno primenjuje, pored učesnika u prehrambenoj industriji, i u transportnim preduzećima, hladnjačama, maloprodajnim objektima, pekarama, restoranima, poslastičarnicama, kioscima brze hrane… odnosno svugde gde se neadekvatnom pripremom i uslugom može ugoziti bezbednost, tj. zdravlje korisnika.