Vraća se gazda sa puta pa pita svog upravnika imanja :
– Pa Đoko, šta ima novo?
– Ništa gazda, samo nam je pas crk’o…
– Jaoo, pa naš verni pas… A od čega, Đoko ?
– Davali smo mu konjskog mesa, gazda…
– Što ste keru davali konjsko meso, zaboga… ?
– Pa konji su nam crkli, gazda…
– Otkud sad to odjedanput, Đoko ?
– Pa štala nam se zapalila, gazda…
– Štala se zapalila?! Kako – sama od sebe ili šta?
– A ne, zapalila se zbog sveće, koju smo zapalili u kući pa se plamen sa kuće preneo i na štalu…
– Šta, i kuća se zapalila ? !
– Da gazda…
– O gospode bože… A, je li, što ste pobogu palili sveću ? !
– Pa gospa Ljubi smo davali nedelju dana, gazda…
– Štaaaaa ? !?! Majka mi umrla?!
– Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je…
– NEEEE! I otac mi je pokojni…
– Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica u krevetu sa komšijom Perom…
