Prohladno veče spušta se
Marijana sedi sama i čeka te.
Kiša šapuće stakla mokra
bezbroj suza sliva se,
ona još uvek voli te.
Noć se brže primiče
srce njeno zove te
ostani uvek njen i pamti je.
Osvanuće i to jutro
poći će i ona daleko
ostaviće tragove njene
duboko u dečačkom srcu zabodene.
autor: Kusturić Daniela
