Davno je rođena moja jesen
od ovog trenutka nemam je više,
uzdrmala me je strelom tuge pogodila
ova je sa tobom u tišini ispraćena.
Sumorna i hladna, duboko u srcu oplakana
dugačka i sama zvezda te je ukrala.
Sine nemam te više
odnela mi krv u nepovrat
rastavila nas sudbina gorka
i zauvek nad grobom ostavila.
Hladno veče primiče se
sedim sam i čekam te
kiša šapuće bezbroj suza sliva se
srce moje zove te.
Reci mi nešto ćutati nemoj
previše je tišine umoran sam od nje
volim te sine vrati se
zablistaj mi obraze
sedi tu kraj mene.
autor: Kusturić Daniela
