Proslavlja se nekoliko puta u godini, ali najviše svečara je ovoga dana – 20. januara. Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po ulozi u krštenju Mesije, a po svom tragičnom izlasku iz ovoga života. On je bio takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.
Jovanova glavna uloga u životu bila je na dan Bogojavljenja, pa je Crkva od davnina, dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu. Za ovaj dan vezuje se i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelista Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka.
Priča se da je svake godine na dan svetljev, arhijerej  iznosio  pred narod njegovu ruku. Kada  bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i  obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu.

18.01. – Krstovdan