27. januar

 

Rastko Nemanjić, Sveti Sava, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen je 1169. godine. Dok je bio još sasvim mlad težio je duhovom životu zbog čega je odbegao u Svetu Goru i zamonašio se, a potom prešao ceo podvižnički ustav. Sledeći primer svoga sina, Stefan Nemanja otišao je takođe na Svetu Goru, tu se zamonašio i umro kao monah Simeon.
Sava je izdejstovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi Arhiepiskop srpski. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i druge manastire, crkve i škole po celoj Srbiji. Putovao je dva puta na poklonjenje u Svetu Zemlju, mirio svoju braću zavađenu oko vlasti, mirio Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući srpsku crkvu stvarao je time i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode zbog čega su ga oni voleli i poštovali, a spskom narodu je dao hrišćanski duh koji nije propao sa propašću srpske države.
Sveti Sava umro je u Trnovu na Bogojavljenje 1236. godine. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u manastir Mileševu. Posle 359 godina, silni  Sinan-paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, ali je svetosavski duh od tada još jače zaživeo u narodu.