Trihineloza je oboljenje koje je rasprostranjeno u svim zemljama u kojima se za ishranu koristi meso svinje. Izaziva je Trichinella spiralis. Klinička slika bolesti može biti različita, ali u njoj dominira pojava akutnog generalizovanog miozitisa (upala mišića).

     Etiologija
   Prouzrokovač trihineloze je nematoda Trichinella spiralis. Odrasla ženka je duga 3-4 mm a mužjak oko 1,5 mm. Odrasli paraziti najpre kratkotrajno nasele tanko crevo, a u larvenom obliku ostaju kao stalni paraziti u mišićima istog domaćina, tj. obolelog čoveka ili životinje. Od ove bolesti najčešće oboljevaju domaće i divlje svinje, pacovi, psi, lisice, medvedi, jazavci i dr. Svinja se zarazi jedući uginule pacove u kojima se nalaze žive, učaurene larve ili, što je važnije, hraneći se otpacima zaraženog svinjskog mesa iz klanica.
     Epidemiologija
     Trihineloza je naročito raširena u zemljama u kojima postoji navika konzumiranja nedovoljno termički obrađenog mesa: usoljeno, sušeno ili dimljeno meso, suhomesnati i kobasičarski proizvodi i dr. U našoj zemlji oboljenje se najčešće sreće tokom zimskih meseci, u vreme klanja svinja.
     Patogeneza
     Patogeneza bolesti je u tesnoj vezi sa biološkim ciklusom prouzrokovača i masivnošću infekcije.
     U slučajevima kada je broj unetih parazita mali, bolest prolazi neprimetno.
     U ljudski organizam parazit dospeva preko zaraženog mesa u kome se nalaze žive, učaurene larve. Pod dejstvom sokova za varenje u tankom crevu larve se oslobađaju svojih kapsula, brzo rastu i polno sazrevaju i već posle 40 časova paraziti su sposobni za oplođenje. Po oplođenju mužjaci uginu a ženke prodiru ispod sluzokože tankog creva i ovde polažu tokom 4-8 sedmica žive larve. Svaka ženka položi oko 2000 larvi. Larve potom limfotokom i sistemom vene porte prolaze kroz desno srce i pluća te putem arterijskog krvotoka preplavljuju čitav organizam. Zaustavljaju se u poprečno-prugastim (skeletnim) mišićima, gde brzo rastu, poprimaju spiralni oblik i dovode do reakcije okolnog mehanizma. Na taj način oko jedne ili više larvi stvara se zapaljenska čahura u kojoj larve ostaju u životu obično 8-12 meseci (nekeda i do 30 godina), zatim uginu a kapsula kalcifikuje.
   Posebnu sklonost larve Trichinellae spiralis pokazuju prema naročito aktivnim mišićima (bulbomotori-pokretači očnih jabučica, mišići žvakači, dijafragma i sl.).
    Osnova mnogih kliničkih manifestacija trihineloze je u stvari snažan imuni odgovor obolelog na različitu antigensku stimulaciju prisutnih parazita. S druge strane, ne može se zanemariti ni toksično dejstvo metaboličkih ili raspadnih produkata neučaurenih larvi.
     Patološka anatomija
     U organima za varenje, u početnoj fazi oboljenja, viđaju se znaci upale sluznice želuca, dvanaestopalačnog creva i tankog creva, kojima se objašnjavaju početni simptomi i znaci bolesti. Glavne patološke promene nalaze se, međutim, u skeletnim mišićima (trihinelozni miozitis). Najbitnije promene, presudne za prognozu bolesti, dešavaju se u srčanom mišiću, u vidu trihineloznog miokarditisa-upale srčanog mišića.
     Klinička slika
     Pojava i razvoj karakterističnih simptoma i znakova bolesti u potpunosti prati biološki razvoj Trichinellae spiralis u organizmu obolele osobe. U tipičnim slučajevima mogu se tako razlikovati tri faze bolesti:
    1. Intestinalna faza počinje obično 2-3 dana nakon unošenja zaraženog mesa i posledica je prisustva odraslih parazita u sluznici tankog creva.
      Oboleli se žali na osećaj mučnine, gađenja, nadutosti, ima umerene bolove u stomaku. Ponekad i povraća, ili ima učestale, kašaste ili tečne stolice. U lakšim slučajevima ova faza bolesti izostaje.
    2. Invazivna faza nastaje posle 7-15 dana i traje 2-5 sedmica.

     Obeležena je pojavom najkarakterističnijih simptoma i znakova, uzrokovanih migracijom larvi i njihovim zaustavljanjem u poprečno-prugastim mišićima. Bolesnik najpre počne da se žali na bolove u mišićima, uz povišenu temperaturu (i do 40 C), koja traje više dana, nekada i do 2-6 sedmica. Često se bolesnik žali na tupe bolove u očnim jabučicama, naročito pri njihovim pokretima (tzv. ’ukočeni pogled’), na bolove pri žvakanju (pseudotrizmus), gutanju, disanju ili pokretima ekstremiteta.

     Veoma je upečatljiva pojava otoka lica i očnih kapaka. Istovremeno se javlja jedan, tvrd i bolan otok mišića ekstremiteta, koji ograničava njihovu aktivnu pokretljivost. U težim oblicima bolesti, kod zahvatanja dijafragme i međurebarnih mišića u većoj meri, viđaju se znaci poremećaja funkcije disanja. Na koži se ponekad viđaju promene, praćene manje ili više izraženim osećajem svraba. Znaci iritacije nervnog sistema (glavobolja, nesanica, konvulzije), viđaju se kod težih oblika oboljenja.

     Najozbiljnije manifestacije ove faze bolesti jesu znaci akutne, globalne srčane  slabosti: brzo zamaranje, izrazite malaksalost, osećaj gušenja, lupanja srca, otoke potkolenica i dr. Ovakvo stanje neposredno ugrožava život obolelog.
    3. Faza rekonvalescencije nastaje 1-2 meseca nakon infekcije, uz postepeno iščezavanje simptoma i znakova prethodne faze bolesti. Odraz je otpočelog procesa taloženja soli kalcijuma u kapsule larvi. Može da traje od nekoliko sedmica do više meseci. Još dugo nakon početka bolesti oboleli mogu da se žale na slabost ili ukočenost mišića, ‘reumatične’ tegobe i sl.
     Dijagnoza
   Postavlja se na osnovu anamnestičkih podataka, epidemiološke ankete, kliničkih pojava, karakteristične leukocitarne formule (povećan broj leukocita, sa izrazitim povećanjem eozinofila), seroloških testova i trihinoskopskog pregleda mišića bolesnika i sumnjivog mesa.
     Lečenje
     Specifičnog leka za ovo oboljenje nema. Sa manje ili više uspeha u terapiji se koristi antihelmintik tiabendazol (Mintezol). U težim oblicima bolesti lečenje se sprovodi i kortikosteroidima (Prednison). U suzbijanju alergijskih manifestacija bolesti korisni su i antihistaminici, dok se protiv bolova u mišićima daju analgetici. Kako je veoma često izražen manjak belančevina, potrebna je njihova nadoknada putem ishrane. Tokom čitave bolesti potrebno je sprovoditi adekvatnu negu bolesnika, a u fazi rekonvalescencije i odgovarajući tretman fizikalne rehabilitacije obolelih mišića.