U borbi razuma i srca
suza kvasi svaki trag
i dok hodam ne osećam
topao sunčev sjaj.
Gde je to proleće
gde je osmeh neba
dok pod njim hodam ja,
kud izgubih korak lagan i mlad.
Gde si ti bolu moje ljubavi
kao da gubim i tvoj trag,
da li će mi na duši rana ostati
ona sad krvari
nema joj leka da zaboravi.
I priroda svoje staze uvek obnovi
i sve tada ponovo oživi
samo ne koračamo ti i ja
dalje u ljubavi.
autor: Kusturić Daniela
