Na molitveni doručak u Beloj kući iz Srbije Buš pozove Koštunicu i Čedu.
Čeda dođe sa ženom, a Koštunica sa kevom. Sede svi tako za stolom i pričaju, ispred njih iznose posuđe, sve od zlata,…
Odjednom, Koštunicu keva mune u rebra, ‘Vojislave sine, eno Čeda smot’o plitki tanjir pod sako, moraš i ti meni jedan da uzmeš da se hvalim komšinicama.’
Koštunica počeo da se znoji, ‘Pa, mamaaa, kako ću ja to, nisam ja tako spretan kao Čeeda, ispašće mi tanjir, obrukaću se…’.
Ali keva navalila i gotovo.
Posle nekog vremena ustaje Koštunica i kucka u čašu zlatnom kašičicom.
‘Gosti, gosti, ja bih sad izveo jedan trik… Evo vidite ovaj zlatan tanjir, sad ću da ga stavim pod sako, i…. Šta mislite gde je sadaa tanjir?’
Buš: ‘Pa gde će biti? Tu ti je ispod sakoa gde si ga i stavio!’
Koštunica: ‘Eeee, pa nije. Eno ga kod Čede!’
Vic: Na molitvenom doručku
Share this content
Možda vam se svidi i ovo
Pretplati se
Prijavi se
0 Komentari
Najstarije