Parni valjak je zagrebački rok sastav osnovan 1975. u Zagrebu, koji je još uvek aktivan, iako je pravio pauzu 1988. godine, a zatim bio rasformiran u periodu 2005. do 2009. godine.

Grupu osnivaju Husein Hasanefendić i Jurica Pađen uz pomoć Vladimira Mihaljeka Mihe, menadžera Bijelog dugmeta i Grupe 220, pa je tada vladalo pogrešno mišljenje da je Parni valjak zagrebačka verzija Bijelog dugmeta. Njima se nešto kasnije pridružuju Zlatko Miksić Fuma kao bas gitarista, Aki Rahimovski kao vokal i bubnjar Srećko Antonioli. Grupa je uskoro počela da izdaje singlove, ali zbog loših tekstova i navodnih krađa melodija bivaju napadani od strane kritike.

Svoj prvi studijski album, „Dođite na show!“, izdali su 1976. godine.

1978. godine Hasanefendić i Rahimovski odlaze u vojsku, pa Parni valjak privremeno prestaje sa radom, a tokom te pauze napušta ih Jurica Pađen osnivajući grupu Aerodrom. Po Husovom povratku iz vojske bendu se priključuje Džoni Štulić na poziciji ritam gitariste, ali ta saradnja traje samo dve sedmice, nakon čeka Štulić odlazi u svoju grupu Azra. Njegov boravak u grupi je uticao na Husa, što se može primetiti u drugačijim, ozbiljnijim, tekstovima i zvuku narednih albuma. Valjak i Štulić ostaju u dobrim odnosima, a Hasanefendić Azri producira prvi singl sa pesmama „Balkan“ i „A šta da radim“. Godinu dana kasnije grupi se priključuju bubnjar Ivan Piko Stančić i bivši gitarista Prljavog kazališta Zoran Cvetković Zok. Iste godine objavljuju treću ploču pod nazivom „Gradske priče“.

Krajem 1980. godine objavljuju album „Vruće igre“ i napokon se probijaju hitovima „Neda“, „Javi se“, „Ona je tako prokleto mlada“, a Hus se odužuje Štuliću objavivši pesme „Kad Miki kaže da se boji“ i „Ne udaraj me nisko“.

U svojoj bogatoj karijeri Parni Valjak je objavio 17 studijskih albuma, 14 singlova, 5 albuma snimanih uživo i 4 kompilacije.