Izgovor u latinskom jeziku
Abeceda Latina
Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz
Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz
Vocales (vokali)
a, e, i, u, y
a, e, i, u, y
Diphtongi (diftonzi-dugi vokali)
ae = e ali aÄ› – aé -> a – e
ae = e ali aÄ› – aé -> a – e
oe = e ali oÄ“ – oë -> o – e
au = áu ( v ) kratkoća
eu = éu ( – ) dužina
ei = ej ( .. ) dijerere
ui = iy
Izgovor pojedinih slova
Slovo C se čite kao C kada stoji ispred: e, i, y, ae, oe
Cicero -> Cicero
cyclus -> ciklus
Caesar -> Cezar
coepi -> cepi
C se čita kao K ispred samoglasnika a, o, u, suglasnika i na kraju reči.
caput -> káput
corpus -> kórpus
cupÄ›re -> kúpere
crepidus -> krepidus
nunc -> nunk
Slovo I se čita kao naše I ali kad je na početku reči ispred samoglasnika se čita kao J; kao J se čita i u sredini reči između samoglasnika.
iustus -> justus
maior -> major
ininustus -> inijustus
I se čita kao J i kod složenih reči između suglasnika i samoglasnika, ako je drugi deo složene reči takva reč da ispunjava prvi uslov (I na početku reči ispred samoglasnika).
coniungěre ->
kon_júngere
Slovo K se čita kao K ali se veoma retko upotrebljava. Umesto njega se piše slovo C u slučajevima kada se ono čita kao K.
Jedina prava latinska reč koja se piše slovom K je: Kalendae
Slovom K se pišu i neke stručne reči pretežno grčkog porekla: Keratitis, Kalium, Kyphosis
Slovo Q nema sopstveni izgovor; uvek se nalazi uz vokal U i zajedno daju slovo KV.
quaero -> kvero
Slovo S se čita kao S ali između vokala, ispred slova M i iza slova N se čita kao Z.
casus -> kazus
plasma -> plazma
mensa -> menza
Dvostruko S dolazi samo između vokala i čita se kao S.
classis -> klasis
Slovo T se čita kao T (primer: Tacitus), ali u kombinaciji TI + samoglasnik čita se kao CI
natio -> nacio
etiam -> eciam
Naznačeno pravilo ne važi ako se ispred kombinacije nalaze slova S, T, X ili ako je slog TI po kvantitetu dug: bestia, Brattia, mixtio, totius
Slovo U se čita kao U, ali u sledećim kombinacijama ako je nenaglašeno se čita kao V.
ngu -> lingua -> lingva
qu -> aqua -> akva
su -> suadeo -> svadeo
Slovo X je duplo slovo i čita se kao KS.
Xerxes -> Kserkses
Slovo Y se čita kao I.
Cyprus -> Ciprus
Slovo Z se čita kao Z.
Zoologija, zygomaticus
Sledeće kombinacije predstavljaju grčka slova u rečima grčkog porekla:
CH = h ( X ): machina
TH = t ( Θ ): theatrum
RH = r ( Ð ): rhefor
PH = f ( Ф ): philosophus
Kvantitet slogova
Slogovi u latinskom jeziku su dugi i kratki. Dužinu sloga obeležavamo znakom dužine ( – ), a kratkoću znakom kratkoće ( v ). Slog može biti dug po prirodi (natura) ili po položaju (positione).
Slog je dug po prirodi, ako sadrži dug vokal ili diftong. Slog je dug po položaju ako se nalazi ispred dva ili više suglasnika.
Samoglasnik ispred samoglasnika uvek je kratak (Vocalis ante vocalein brevis).
Naglasak
Latinske reči naglašavamo na drugom ili trećem slogu od kraja.
Drugi slog od kraja naglašavamo ako je on dug, a treći ako je drugi kratak.
| laudáre | magistra |
| medicīna | bibenter |
| mÄ“dÄcus | historia |
| discipŠlus |
