Oženjeni muškarac upoznaje prelepu devojku i dogovara se da  provede noć s njom za 500 eura.

Ujutro, nakon noći provedene zajedno, kaže joj da nema  dovoljno gotovine kod sebe i da će naložiti sekretarici da joj pošalje ček s uplatom na ime “NAJMA STANA“ čim stigne u firmu.

Na putu za firmu shvati da se pokajao, da celi taj događaj nije vredan toliko para, tako da kada dođe u kancelariju naloži sekretarici da pripremi ček na 250 eura, i izdiktira joj  sledeće objašnjenje koje će priložiti uz ček:


Poštovana gospođo,

          u prilogu Vam šaljem ček na iznos od 250 eura na ime najma za stan.
          Ne šaljem unapred dogovoreni iznos, jer sam u vreme kada smo dogovarali iznos bio pod utiskom:

           a) da stan ranije nije bio korišten;
           b) da je dobro zagrejan;
           c) da je dovoljno mali da bih se u njemu  osećao ugodno kao kod kuće.

           Međutim, shvatio sam da ste ranije već imali podstanare, da  grejanje ne radi, i da je stan suviše prostran.

          Srdačan pozdrav!

Po prijemu ovakvog objašnjenja i čeka na 250 eura, dotična gospođica mu odmah vrati ček, uz sledeće objašnjenje:

Poštovani gospodine,
             
             Pre svega ne razumem zašto ste mislili da je onako lep stan mogao biti neograničeno dugo prazan.
            Vezano za vašu pritužbu u pogledu toplote u stanu, grejanje savršeno funkcioniše, ako znate kako da ga uključite.
            Što se tiče prostranosti, stan je normalne veličine. Ukoliko vi nemate dovoljno nameštaja da ga popunite, nemojte kriviti stanodavca.
             
            Molim Vas da pošaljete puni iznos stanarine, u protivnom ću biti prisiljena da kontaktiram vašu trenutnu stanodavku.
                                                                      

          Srdačan pozdrav!