Ime mu je bilo Fleming, bio je siromašan škotski seljak.

Jednog dana, dok je crnčio za preživljavanje porodice, čuo je iz obližnje močvare povik u pomoć. Odbacio je alat i požurio u močvaru. Tamo je, zaglibljen do pasa u crnom blatu, prestrašeni dečak vikao i borio se, da bi se izvukao iz močvare. Seljak Fleming spasio je dečaka iz sigurne smrti.

Sledećeg dana u seljakovo se dvorište dovezla bogata kočija. Elegantno obučeni plemić izašao je iz kočije i predstavio se kao otac dečaka, kojega je seljak spasao.

‘Želim da Vam platim ‘, rekao je plemić. ‘Spasli ste život mome sinu!’

‘Ne, ne mogu primiti novac za to što sam uradio’, rekao je škotski seljak i odbio ponudu.

Tada je kroz vrata naišao seljakov sin.

‘Da li je to Vaš sin?’ – upitao je plemić.
‘Da!’ – ponosno je odgovorio seljak.
‘Napravimo dogovor’ – predložio je plemić – Dozvolite mi, da mu osiguram obrazovanje, kakvo ima i moj vlastiti sin. Ako je momak imalo sličan ocu, bez sumnje će stasati u čoveka, na koga ćemo obojica biti ponosni’.

Tako je i bilo.

Sin seljaka Fleminga pohađao je najbolje škole i za čas je završio Bolničku medicinsku školu Sv. Marije u Londonu i postao je poznat u celom svetu kao Sir Alexander Fleming, pronalazač penicilina.

Nakon godina plemićev sin, koji je bio spašen iz močvare, razboleo se od tuberkuloze. I što ga je tada spaslo ? – Penicilin!

A kako je bilo ime plemiću? – Lord Randolph Churchill.

A ime njegovog sina? – Sir Winston Churchill.

Neko je nekad rekao: ‘Što daš to i imaš’.

Radite, kao da vam novac nije potreban.
Volite, kao da niste nikada bili razočarani.
Plešite, kao da vas niko ne gleda.
Pevajte, kao da vas niko ne sluša.
Živite, kao da su nebesa na zemlji.
Jer stvarno jesu…

Pismo je krenulo u nedelji ljubavi. Pošalji ga svima, koje voliš, kojima se nadaš, koji su ti dragi.
Pošalji ga dalje, da nekome ulepšaš dan.