Poželeh da sam ptica
da se vinem visoko ka nebu

Dozvolih da ćutanje
bude u slutnji nada moja,
i da me osećanja ponesu
stazom snova.
Osetih da si draž moja
vešto skrivena tajna
i večna iskra ljubavnog zova.

X X X

Dok slušam kišu mislim
suze prolaze
srce mi kaže ne on za tebe nije
vraćene slike iz prošlosti
o neizvesnosti govore
a ja se još uvek pitam u šta
da verujem.
Kad te sretnem
osećaj topline telom navire
i znam dobro da ljubav
tako lako ne umire.

X X X

Tihim noćnim bolom gorim
staze posipam jecajem svojim
rečima srcem molim
ne ostavljaj dok volim.
Zamrzlu granu suza topi
lukom strele seče tišinu noći
drhtajem jednim sklapam oči.

X X X

Ništa nije slučajno
mesto i vreme kada se upoznasmo
oboje isto osećamo
kao vek dugi da se znamo.
Ko bio si i šta meni značio
tajna je kojom oboje se igramo
ali sve tako je nejasno
ako te nekad voleh
zašto i sad nismo zajedno.

Jednom kad sat života stane
kad slike prestanu da žive
kad tišina prekrije sve
tad poleteće ptica i otrgnuti se iz duše
i napokon napustiti kavez
proleteće zatvorene prozore
i bez rana proći će.

X X X

Ukaži mi o ti labude beli
ponosni i čarobni, ti pogleda milog
i osmeha dragog, ukaži mi dal blagi vetrić
kroz tišinu senu stvara,
vidiš li more i nebo beskraja,
vidiš li istinu
o ti ljubavi još uvek uspavana.

X X X

Jednom kada stane skazaljka života
umorno pašće pokošena vremenom
i ostaće samo slova i brojke
čije značenje niko otkriti neće
a to će biti reči Volim Te.

X X X

Pusta mi bila mladost
bez roditelja ostadoh kao mala
bez sunca od toga dana
bez doma i najmilijeg zagrljaja.

Bez igde ikog ostadoh ja
među ovolikim svetom sama.

Pustoš mi rasla godinama
postadoh gola grana
vetrovi i kiše lomiše mi krila mlada.

Postadoh igra jedne sudbine
mačem krvavim mi boli zadala.

X X X

Podižem ogromnu ploču i spuštam je
ruke su mi zamorene
odnekud vetar ošamari me
i kiša snažna stušti se.
Niz dugu ulicu koračam lagano
ne osećam svoj hod
sve ovog trena lažno je
a svetlost sve dalja je
i čupa granu koja vene.
I sve tako
i nikako dalje da krenem.

X X X

Moj svet se ruši
od bola gori mi u duši,
svaki cvet u bašti svene
nestaje svaki delić mene.
I dok naviru mi uspomene
blagosti Božije teku kroz mene
pružajući mi ruke
on tugu od mene odgone.
Na mostu prelaska svaki greh voda potapa
a sa druge strane niču dudovi i vinogradi
rađaju se plodovi nade.
Tu je staza kojom korača anđeo
verodostojan ovog puta i večnog grada.
Tu su polja pšenice
vrt bez siromaštva i gladi
tu je izvor života
njime čistota duše vlada.
Malo dalje je brdo hvale
svetlost od tame odvaja.na njemu anđeo Božiji
Još predamnom puta stoji
stepenika milione broji
i na svakom svetac stoji.
I tamo negde na pragu očevog grada
grle se mirotvorci i ljubav zvonom odzvanja,
svanuće jednom za svagda
istina zgaziće reke gorčine i jada.

X X X

Navukla se paučina sećanja
na ogolelu stazu koja ka sutonu zaranja.

Jedan glas javi se
i nastade plamen očajanja

gori i tlo pod nogama
bukti i krv telom uzrujana.

Ti senko pratiljo nemarna
sva od trnja istkana
što položi svoj zavoj
na otvorenu ranu nezaborava
idi, idi nestani bez traga.

X X X

U tišini hodajuće sene
staze prazne, lišćem prekrivene
nebom tužnim plove uspomene
i liju duge letnje kiše
ti i sećanje
gde nesta zaspalo proleće
i u magli tvoj lik izblede
tražim izgubljeno vreme
luta mi srce
traži tebe
ti i sećanje

X X X

Ljubav je najveći mač neprijatelja mojih,
daješ mi snagu neba i zemlje
crpiš se iz dubina duboke vode
širiš se poljem cveća, mira i stazom
O TI VELIKI U TAJNI GOSPODE, MOJ
uzdigni me u snazi i lepoti tvoje istine
o, senko nadživljene ljudske sudbine,
pomozi mi pokloni ljubav, o ljubavi snene.
Ja verujem i radosno kroz ćutnju
vidim tvoje predskazanje
tišina tvoju blizinu ukazuje
daj mi snagu da se uspravim
dušu svoju da probudim
u štit ljubavi me odeni…

X X X

Ti i ja,
dva draga voljena lika
kao Romeo i Julija,
I samo ti i ja
u celini ovog beskraja
u tišini koja spaja
zauvek do kraja.

X X X

Prošlu sam noć pokušala da zaboravim
dok molim za kraj.
Vatra se rasplamsavala uz vetar
žareći tvoju sliku
i u želji da potraje suze su kanule
i zagasile i poslednji trag.
Bilo je već kasno kada sam naslutila
da neko dolazi iz daleka
sasvim je blizu i nesretan
a onda raspoznah taj korak
u praznini svoga tela
i prisetih se da je noć
i da me nosi sopstvena mesečeva sena.

X X X

Sada izgleda kao da ništa stvarno nije
kao da u tami oblaka put do tebe se krije.
Gledajući kroz senku ove jeseni
i gazeći po licu prošlosti,
plivajući hladnim rekama budućnosti
hoću zaboraviti.
Svaka kap noći
teže mi pada na oči,
svaka slika bledi, želja prazninom se gubi
svaki trag nestaje poljem dugim.
I sve tako sumorno je
ništa o tebi meni ne odaje,
jedna ljubav daleko zaspala je
u jednoj noći sve nestalo je.

autorka svih pesama: Kusturić Daniela