Oprema i pribor koji se koriste za morski akvarijum se ne razlikuje puno od one koja se upotrebljava za običan, odnosno, slatkovodni akvarijum. Specifičnost na koju treba prvo obratiti pažnju pri izboru materijala za izradu morskog akvarijuma, ogleda se u velikoj korozivnoj moći morske vode. Zato treba izbegavati metal, cement, gumu, kit, neke vrste plastike, lakove i druge slične materijale koji reaguju u dodiru sa morskom vodom, ali i štetno utiču na morske organizme koji će biti smešteni u akvarijum. Stakla koja su zalepljena silikonskim lepkom i najkvalitetnije vrste plastičnih masa predstavljaju idealan izbor. Debljina stakla zavisi od veličine akvarijuma, ali ne bi trebalo da bude tanje od 1 cm. Staklene lajsne koje se lepe u blizini gornjih ivica stranica akvarijuma (na koji se postavlja odgovarajuću stakleni ili plastični poklopac) i koje doprinose njegovoj čvrstini, dovoljne su da budu široke nekoliko centimetara. Inače, poklopac akvarijuma je veoma koristan deo opreme s obzirom da smanjuje intenzitet isparavanja vode, odnosno, znajući da rastvorene soli ne isparavaju, sprečava brze promene saliniteta vode koje ne prijaju morskim organizmima. Takođe, poklopac onemogućava da neki stanovnici akvarijuma, poput rakova, pobegnu iz njega, ali i ograničavanjem prskanja vode štiti izvore svetlosti i prateće električne instalacije, kao i taloženje soli na mestima gde voda može da dospe. Poklopac treba da ima i odgovarajući otvor, koji doprinosi razmeni gasova između morske vode i atmosferskog vazduha, ali i omogućava postavljanje neophodne prateće opreme. Što se tiče pribora i opreme koja se postavlja direktno u vodu (pumpe za vodu, grejači…), treba uvek odabrati onu, koja je prema deklaraciji proizvođača, predviđena za korišćenje u morskom akvarijumu. Postolje za akvarijum, obično napravljeno od čeličnog profila premazanog bojom ili lakom, treba da bude dovoljno čvsto i nesavitljivo. Postolje može da bude i zidano, a između takvog postolja i dna akvarijuma postavlja se ravna ploča (iste dimenzije kao i dno akvarijuma) na koju se može staviti elastična podloga (kao što je stiropor, na primer) koja eliminiše ili ublažava eventualne neravnine na ploči. Stranice akvarijuma koje nisu vidljive, tj. izložene pogledu, treba termički izolovati, kako bi se izbeglo pregrevanje vode u letnjem periodu, pogotovo ako se drže organizmi iz Jadranskog mora. Uobičajen oblik za akvarijum je kvadar, ali može biti i u obliku kocke, trouglaste ili petouglaste osnove… Pri izboru više akvarijuma iste zapremine, treba znati da se u dubljim akvarijumima teže postiže dovoljan intenzitet svetlosti neophodan za razvoj morskih algi i drugih organizama koji žive na njegovom dnu. Znači, veća slobodna površina prouzrokuje veću razmenu gasova između vode i vazduha, što omogućava i veću populaciju u akvarijumu.
Prethodni tekst se odnosi na slučajeve kada budući vlasnik morskog akvarijuma samostalno vrši izbor opreme, koju može da kupi ili sam izradi prema sopstvenim mogućnostima i željama. Osim što je ova opcija zahvalnija za optimalno rešenje u odgovarajućem prostoru, ona je i znatno povoljnija za vlasnika i omogućava mu da kroz praktično angažovanje bolje upozna i razume morsku akvaristiku. Druga mogućnost je da, obično u inostranstvu, odabere akvarijum sa ugrađenom opremom, odnosno potpuni sistem za morski akvarijum i da se pri njegovom održavanju striktno pridržava uputstva proizvođača.
Što se tiče postavljanja akvarijuma u odgovarajući prostor, to je uglavnom stvar ličnog izbora vlasnika. Optimalno rešenje za odabir prostorije je ona u kojoj promene temperature nisu nagle i za vreme letnjih vrućina su prijatno sveže. Pri izboru mesta u odabranoj prostoriji, poželjno je da ne bude previše prometno, jer neke morske ribe slabije podnose često uznemiravanje. To isključuje i blizinu prozora, iako je neophodno dobro osvetljenje. Odabir mesta zavisi i od oblika akvarijuma. Akvarijum u obliku kvadra se postavlja samostalno ili u sklopu zidnog ili pregradnog regala, u obliku kocke – obično u središte prostorije, a trougao i petougao u ugao.
