TRGOVINSKI SUD U __________

DUŽNIK: Preduzeće „AAA“ iz __________, ul. __________

Radi: prinudnog poravnanja, u 2 primerka, priloga 1

Protiv rešenja Trgovinskog suda u __________ br. ____ od ____, dužnik ulaže

Zbog pogrešne primene Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji.

Rešenjem Trgovinskog suda u ____________ br. ___ od ___ odbijen je predlog dužnika za zaključenje prinudnog poravnanja, jer nije bila postignuta potrebna većina poverilaca.

Poverilac „BBB“ iz ____________ prijavio je svoje potraživanje u iznosu od 1.000.000,00 dinara. Na ročištu za prinudno poravnanje dužnik je osporio ovo potraživanje kao neosnovano, ali je veće poravnanja odobrilo ovom poveriocu da glasa o predloženoj ponudi, jer je našlo da je on svoje potraživanje učinio verovatnim.

U postupku glasanja, učestvovala su još 3 poverioca, preduzeće „CCC“ iz ____________ sa potraživanjem od 100.000,00 dinara, preduzeće „DDD“ iz ____________ sa potraživanjem od 100.000,00 dinara i preduzeće „EEE“ iz ____________ sa potraživanjem u iznosu od 200.000,00 dinara. Potraživanja ovih poverilaca, u odnosu na ukupnu masu iznosila su oko 28%, jer je preduzeće „BBB“ učestvovalo sa 72%, pa iako su navedena 3 poverioca glasala ZA ponudu koju je stavio dužnik, ponuda nije prihvaćena pošto je preduzeće „BBB“ iz ____________ glasalo protiv.

Dužnik je u skladu sa nalogom suda stavio i novu, povoljniju ponudu, ali i ova ponuda je odbijena, a posledica toga je donošenje navedenog rešenja, koje će ako postane pravnosnažno dužnika odvesti u stečaj.

Međutim, oko navedenog potraživanja, između dužnika i preduzeća „BBB“ u toku je bio sudski spor i sada je njegov tužbeni zahtev odbijen prvostepenom presudom, protiv koje preduzeće „BBB“ nije uložilo žalbu i presuda je postala pravnosnažna dana 10.05.2003. godine.

DOKAZ: Presuda Trgovinskog suda u ____________ br. ___ od ____.

Prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, i to odredbu člana 36 stav 3 Zakona o prinudnom poravnanju stečaju i likvidaciji, kada je navedenom poveriocu odobrio da glasa, jer njegovo potraživanje, ni tada, a naročito sada, nije učinjeno verovatnim. Usled toga, pogrešno je utvrđena visina ukupnih obaveza dužnika na iznos od 4.000.000,00 dinara, umesto na iznos od 1.400.000,00 dinara.

Prema tome, dužnik predlaže da drugostepeni sud ukine prvostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da navedeno rešenje preinači tako što će odobriti zaključenje prinudnog poravnanja.