Hepatitis je zapaljenje jetre i može biti uzrokovan brojnim faktorima, ali najčešće su u pitanju virusi.
Postoji nekoliko tipova virusnog hepatitisa: A, B, C, D, E, F, G, ali samo HBV (Hepatitis B Virus), HCV (Hepatitis C Virus) i HDV (Hepatitis D Virus ) mogu dati hronično oštećenje jetre, koje traje duže od 6 meseci od momenta infekcije.
Hepatitis C virusna infekcija predstavlja zapaljenje jetre izazvano virusom hepatitisa C (HCV). Virus se nalazi u krvi inficiranog i može se preneti na druge putem krvi.
Virus hepatitisa C se javlja u šest različitih oblika koji se nazivaju genotipovi (1, 2, 3, 4, 5, 6). Od vrste genotipa zavisi način i dužina lečenja. Genotipovi 1, 4, 5, 6 se teže leče i zahtevaju 48 nedelja terapije, dok genotipovi 2, 3 zahtevaju 24 nedelje terapije, jer se lakše leče.
Ljudi uglavnom dobijaju hepatitis C:
– putem zaražene krvi i krvnih produkata tokom transfuzije (pre 1994. godine)
– u slučajevima kada njihova krv dođe u kontakt sa zaraženom krvi ( npr. korišćenjem istog brijača, makazica, četkice za zube i dr.)
– u situacijama kada se koristi loše sterilisana oprema (korišćenje zaražene igle ili opreme, povreda zaraženom iglom, pri stomatološkim intervencijama, korišćenju nesterilisane opreme za tetoviranje ili pirsing)
– preko visoko rizičnih seksualnih aktivnosti
– usled zajedničkog korišćenja ličnih sredstava za higijenu
– sa majke na plod (virus se retko prenosi tim putem)
– kod mnogih slučajeva način prenošenja je još uvek nepoznat.
U rizičnoj grupi za hepatitis C virusnu infekciju su: osobe koje su primale transfuzije krvi i krvne derivate pre1994, korisnici droga, osobe na kontinuiranoj hemodijalizi, zdravstveni radnici, osobe koje često menjaju seksualne partnere, osobe sa tetovažom i pirsingom, deca rođena od strane HCV inficirane majke.
Hepatitis C virusna infekcija se često naziva ‘tihom bolešću’ jer najveći broj inficiranih nema nikakve simptome bolesti. Simptomi se ne moraju pojaviti godinama, uprkos tome, virus nastavlja da se umnožava u jetri i mogu se razviti ozbiljna oštećenja jetre kao što su ciroza (zamena normalnog tkiva jetre ožiljnim koje postaje afunkcionalno) i karcinom jetre. Najčešći simptomi, ako su prisutni, su slični simptomima gripa i osećaja stalnog umora, zatim mučnina, žutilo kože, povišena temperatura…
Samo 15-20 % inficiranih ima akutnu bolest koja spontano prolazi, najčešće nakon 6 meseci. Više od 80 % inficiranih razvija hroničnu hepatitis C virusnu infekciju. To se manifestuje zapaljenjem jetre i povećanjem nivoa različitih enzima jetre (AST i ALT) koji se mogu izmeriti u krvi.
Za dijagnozu bolesti potrebno je obaviti:
– testove funkcije jetre – enzimi jetre koji se najčešće mere su ALT (alanin aminotransferaza) i AST (aspartat aminotransferaza). Njihovi nivoi u krvi se povećavaju kada je jetra oštećena.
– testovi na antitela – antitela su proteini u krvi koje organizam stvara u borbi radi infekcije. Prisustvo u krvi antitela na virus hepatitisa C (anti-HVC) ukazuje na infekciju virusom hepatitisa C.
– PCR testovi – otkriva se prisustvo virusa hepatitisa C u krvi
– testovi određivanja genotipa virusa
– biopsija jetre – uzimanje tkiva jetre (iglom kroz kožu) radi ispitivanja i procene oštećenja jetre i neophodna je za postavljanje definitivne dijagnoze hroničnog hepatitisa C.
U lečenju hroničnog hepatitisa C koriste se dva leka – interferon (Pegasys*) i ribavirin (Copegus*), čija kombinovana terapija je najefikasnija, jer većini pacijenata pomaže u oslobađanju od virusa, sprečavanju daljeg umnožavanja virusa i sprečavanju daljeg oštećenja jetre i redukovanju oštećenja jetre.
Protiv hepatitis C virusa još uvek nema vakcine, a opšte mere zaštite podrazumevaju zaštitu pri radu (zdravstveni radnici), upotrebu kondoma (seksualni partneri), jednokratnu upotrebu šprica i igle (narkomani), adekvatnu sterilizaciju instrumenata (tetoviranje, pirsing), korišćenje ličnog pribora za higijenu (četkica za zube, brijač, makazice).
Hronična hepatitis C virusna infekcija je ozbiljna bolest, sa brojnim teškim posledicama. Sa odgovarajućim načinom života, lečenjem, kontrolom, može se voditi normalan život. Bitno je započeti lečenje na vreme, redovno se kontrolisati kod lekara, voditi zdrav život, voditi računa o ishrani, vakcinisati se protiv hepatitisa B.
