Melanom je maligni (zloćudni) tumor pigmentnih ćelija (melanocita) i najzloćudniji je tumor kože i sluzokoža. Zloćudnost ovog tumora potiče od njegove osobine da veoma rano, dok je još primarni tumor malih dimenzija, daje metastaze.

Melanociti, ćelije koje su inače normalan sastavni deo kože, nalaze se i u sluznicama respiratornog i digestivnog sistema, moždanim ovojnicama, oku, pa čak i u limfnim čvorovima. Stoga, osim na koži može nastati, iako vrlo retko, i na drugim mestima u telu, kao što su disajni putevi, organi za varenje, materica, mokraćna cev, usta, mozak i unutrašnjost oka.

Uzrok ovog tumora nije u potpunosti jasan, ali se sigurno zna da veliku ulogu ima UV zračenje. Ono može da potiče od Sunca ili kvarc lampe. Veliki je uticaj jonizujućeg zračenja, hemijskih jedinjenja, povrede kože, zatim utiče brojnost mladeža, mladeži neobičnog izgleda, nasleđe, rasa (bela put, svetle oči i kosa, lako dobijanje pega posle sunčanja),  opekotine od Sunca u detinjstvu, puno vremena na Suncu bez zaštite.
Najčešći je u zemljama blizu ekvatora (Australija i Izrael  imaju najvišu učestalost oboljenja u svetu).
Melanom najčešće nastaje u dobi između dvadesete i šezdesete godine života i praktično je gotovo podjednako zastupljen u oba pola. Kod žena je češći na ekstremitetima, a kod muškaraca na trupu.

Ako metastazira, melanom se ponaša kao i svi ostali maligni tumori. Najpre metastazira putem limfe, a tek potom krvlju. Najčešće zahvaćeni udaljeni organi su pluća, jetra, kosti i mozak, mada praktično ne postoji organ gde melanom ne može metastazirati.

Melanom tipično izgleda kao pigmentisana lezija (oštećenje) kože, crne ili tamnosmeđe boje, nepravilnih asimetričnih ivica, promera većeg od 6 mm. Tipično je da stalno raste. Postoje dva tipa rasta: radijalni rast (horizontalno, površinsko širenje) i vertikalni rast (prema dubini i visini).

Na melanom treba posumnjati kada postojeći mladež počne da raste, izdiže se, svrbi, boli, krvari ili menja boju. Posebno su sumnjivi veliki, asimetrični mladeži, nepravilnih (nareckanih) ivica i mladeži koji imaju više boja. Melanom obično ima nekoliko boja: crnu, belu, nijanse plave, sive, crvene, braon i ljubičaste.
U Sjedinjenim Američkim Državama navedene promene se radi lakšeg praćenja grupišu u promene sa početnim slovima ABCD:
• A kao asimetrija
• B kao border (ivica)
• C kao color (boja)
• D kao diameter (veličina)

VRSTE MELANOMA

Melanom sa površnim širenjem

To je najčešći oblik melanoma i uglavnom nastaje iz postojećeg mladeža. Najčešći je na nogama kod žena i na leđima kod muškaraca. Tumorozna promena je veličine od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara, malo izdignuta, sa neravnim, ali ipak oštrim granicama, nejednake boje. Tumor se više širi po površini nego u dubinu. Nakon par meseci ili godina proširi se na regionalne limfne žlezde.

Lentigo maligni melanom

Ovaj oblik melanoma se uglavnom javlja kod starijih osoba, u sedmoj deceniji ili kasnije. Ima bolju prognozu i nastaje na delovima tela koji su izloženi suncu, posebno na obrazima. Promena najpre liči na fleku tamno braon ili crne boje. U nivou je kože tako da se ne može napipati. Kasnije može da raste, da se izdiže i dobija oblik čvorića, postajući invazivan.

Akralni lentigo melanom

Od delova tela najčešće su zahvaćeni šake, stopala, uši i nokti. Nastaje kod osoba starijih od 60 godina i najčešći je tip kod crnaca. Sličan je običnom lentigo melanomu od koga se razlikuje većom invazivnošću i lošijom prognozom. On se najpre javlja kao pigmentovana mrlja, a kad počne da raste u visinu postaje tamno modar ili bez boje. Često na površini zahvaćene kože postoje ulceracije (oštećenja).

Nodularni melanom

Ovo je najagresivniji oblik melanoma. Ređe nastaje iz postojećeg mladeža i najčešći je na trupu, glavi i vratu. To je čvor koji slabo raste u širinu, a veoma brzo u dubinu. U roku od nekoliko meseci zahvata dublje slojeve kože i širi se dalje. Česta su krvarenja i ulceracije zahvaćene kože.

Dijagnoza

Pošto melanom brzo daje metastaze, veoma je bitno da se otkrije na vreme. Mladeži se sa godinama menjaju, pa nekada nije lako uočiti na vreme da je došlo do pojave maligniteta. Mladež se najpre posmatra dermoskopom. Ako sumnjivo izgleda obavezno se hiruruški uklanja. Biopsija mladeža i histopatološki pregled mogu potvrditi dijagnozu, mada se češće koriste za ocenu prognoze bolesti i određivanje terapije. Ako se melanom proširio, a nije utvrđen primarni afekt potrebno je detaljnije istražiti oči, dlanove, stopala, anus, vaginu, eventualno mokraćnu bešiku.

Terapija

Najefikasnije je da se maligni melanom hirurški ukloni. Kod uznapredovalih oblika koristi se hemo i radio terapija. Još uvek su u eksperimentalnoj fazi vakcine protiv melanoma, antitumorsaka antitela i genska terapija. Imuno terapija podrazumeva primenu rekombinantnog interferona i interleukina 2. Nove metode daju duže preživljavanje.