Sadržaj

• Trudnoća i porođaj
  • Dijagnoza trudnoće
  • Tegobe u trudnoći
  • Određivanje krvne grupe deteta
  • Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće
  • Razvoj deteta u trudnoći
  • Amniocenteza
  • Ishrana u trudnoći i za vreme dojenja
  • Zablude i sujeverja o trudnoći
  • Preeklampsija
  • Oplođenje (začeće, fertilizacija)
  • Kako dobiti dete željenog pola?
  • Određivanje termina porođaja
  • Tabela za određivanje pola deteta
• Savetovalište za trudnice
• Škola za roditeljstvo
• Psihofizička priprema za porođaj
• U psihofizičku pripremu se ne uključuju trudnice sa rizičnim trudnoćama, iako elementi psihičke pripreme i edukacije mogu i njima biti prezentovani.Patronažne posete trudnim ženama
  • Trudnoća i porođaj
• Autor

Trudnoća i porođaj

Dijagnoza trudnoće

Tegobe u trudnoći

Određivanje krvne grupe deteta

Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće

Razvoj deteta u trudnoći

Amniocenteza

Ishrana u trudnoći i za vreme dojenja

Zablude i sujeverja o trudnoći

Preeklampsija

Oplođenje (začeće, fertilizacija)

Kako dobiti dete željenog pola?

Određivanje termina porođaja

Tabela za određivanje pola deteta

Antenatalna zdravstvena zaštita trudnih žena predstavlja skup mera koje se sprovode u toku trudnoće sa ciljem da se očuva zdravlje, spreči obolevanje majke i rodi doneseno, zdravo i za život sposobno dete.

Ciljevi zaštite u trudnoći su:
– pratiti zdravstveno stanje trudne žene i ploda
– na vreme identifikovati trudnoću sa visokim rizikom (koja zahteva posebnu brigu za majku i plod)
– svim trudnim ženama pružiti podršku, dati odgovarajuće savete i informacije.

Antenatalna zdravstvena zaštita žena na primarnom nivou sprovodi se u  domovima zdravlja, u službama za zdravstvenu zaštitu žena i podrazumeva sistematsko praćenje i kontrolu zdravstvenog stanja žene u vezi sa trudnoćom, i to:
– prvi lekarski pregled trudne žene u prvom trimestru
– kontrolne lekarske preglede četiri puta u toku trudnoće (izuzev kod visoko rizičnih trudnoća, gde se ovi pregledi obavljaju prema indikacijama)
– ultrazvučne preglede trudne žene četiri puta u toku trudnoće (uključujući i jedan između 7. i 8. nedelje gestacije (NG))
– laboratorijsku kontrolu krvne slike, glikemije, urina i određivanje krvne grupe, Rh faktora kod svake trudne žene i genetska i druga ispitivanja u zavisnosti od indikacija i anamneze
– zdravstvenovaspitni rad na razvijanju zdravih stilova života i pripremi trudne žene za porođaj, kao i na razvijanju podrške od strane budućeg oca deteta i ostalih članova porodice.

U okviru rada polivalentne patronažne službe doma zdravlja organizuju se kućne posete patronažne sestre porodici – trudnoj ženi.

Ginekolog-akušer i babica na primarnom nivou čine osnovni tim zdravstvene zaštite trudne žene sa fiziološkom trudnoćom, kome se pridružuju polivalentna patronažna sestra i stomatolog. Rutinsko uključivanje ginekologa-akušera iz bolničke ustanove u zdravstvenu zaštitu kod nekomplikovane trudnoće ne poboljšava ishod trudnoće u odnosu na situaciju kada je u pitanju komplikovana trudnoća.

Organizovan i sistematski zdravstvenovaspitni rad sa trudnim ženama, parovima i porodicom realizuju se kroz rad:
– savetovališta za trudnice
– škole za roditeljstvo
– psihofizičke pripreme trudnice za porođaj
– patronažne kućne posete

Savetovalište za trudnice

Osnovni sadržaji zdravstvenovaspitnog rada:

– što ranije započinjanje kontrole zdravlja i toka trudnoće (najkasnije do kraja drugog meseca trudnoće) i redovno dolaženje na kontrole
– trudne žene i one koje planiraju trudnoću treba informisati o potrebi uzimanja folne kiseline – pre koncepcije i sve do 12. nedelje gestacije (smanjenje rizika od pojave poremećaja nervnog sistema – anencefalija, spina bifida)
– pridržavanje higijensko-dijetetskog režima u trudnoći (lična higijena, pravilna ishrana, odgovarajuća odeća, obuća, značaj kretanja)
– redovne posete stomatologu zbog kontrole stanja usta i zuba
– značaj dojenja i majčinog mleka u ishrani novorođenčeta i odojčeta; značaj dojenja za pravilan razvoj i rast deteta i zdravlje majke; značaj pripreme dojki i bradavica za dojenje
– dolazak kod lekara uvek kada se jave neke od navedenih tegoba: pojačan sekret, svrab, otok, glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, krvarenje, oticanje plodove vode, grčevi, trudovi, povišena telesna temperatura u trajanju preko 3 dana, uporno povraćanje, bol pri mokrenju, kao i ako dođe do pogoršanja postojećih patoloških stanja
– usvajanje znanja i veština u vezi sa održavanjem svakodnevne higijene deteta (kupanje, nega kože i dr.)
– posete ginekologu posle porođaja jednom u toku prvih šest nedelja, a zatim jednom u toku prvih šest meseci

– uticaj nezdravih navika i rizičnog ponašanja u trudnoći (pušenje, pasivno pušenje, alkoholizam, narkomanija, opasnost od preteranog fizičkog naprezanja, uticaj stresa na poslu i životu uopšte)
– značaj poznavanja HIV statusa u trudnoći; mogućnost testiranja i poverljivost rezultata; mogućnost sprečavanja prenosa HIV infekcije sa majke na dete
– opasnost od pasivnog pušenja, kapljične infekcije, zračenja (ispitati radne uslove žene i predložiti mere zaštite)
– psihofizička priprema za porođaj, kao i fizičke vežbe za jačanje karličnih mišića posle porođaja
– poznavanje prava i zakonskih propisa u vezi sa trudnoćom i materinstvom                                      
– ne davati obavezno preparate gvožđa svim trudnim ženama – nema dokaza o korisnom efektu na zdravlje majke i ploda
– trudnu ženu treba informisati da vitamin A uzet u količinama preko 700 mg može biti teratogen, te ga treba izbegavati, kao i prekomerno konzumiranje džigerice ili proizvoda od džigerice
– u nedostatku informacija o efektu primene vitamina D i vitamina E u trudnoći, korišćenje ovih vitamina se ne preporučuje rutinski u toku trudnoće
– informisati trudnu ženu o tome kako da smanji rizik od listerioze, salmoneloze i trihineloze
– lekove u toku trudnoće treba koristiti što je manje moguće i ograničiti ih na situacije u kojima su koristi od lekova veće od mogućeg rizika njihove primene
– postoje potencijalne opasnosti od preteranog bavljenja sportom u toku trudnoće, npr. kod onih sportova koji mogu dovesti do povreda stomaka, padova, kompromitovanja disanja sl.
– seksualne aktivnosti tokom trudnoće ne ugrožavaju trudnoću (koristiti kondom radi sprečavanja prenošenja infekcija)
– ograničiti konzumiranje alkohola
– informisati o specifičnim rizicima vezanim za pušenje u toku trudnoće (mala telesna masa na rođenju, prevremeno rođenje)
– u slučaju putovanja u inostranstvo, treba razgovarati sa trudnom ženom o letenju, vakcinama, osiguranju.

Škola za roditeljstvo

Grupni zdravstvenovaspitni rad se smatra najkorisnijim metodom savremenog savetovališnog rada.
Organizovani grupni rad kroz škole za roditeljstvo treba obavezno sprovoditi kod svih trudnica u poslednjem tromesečju, tj. od VII do IX meseca trudnoće.

Psihofizička priprema za porođaj

U svrhu psihofizičke pripreme za porođaj koristi se kombinacija Dik-Ridovog prirodnog porođaja i ruskog psihoprofilaktičkog metoda bezbolnog porođaja.

Cilj psihofizičke pripreme je:
– eliminacija straha koji je stečen na negativnim emocijama od najranijeg detinjstva i predstavlja stari negativni uslovni refleks
– stvaranje nove uslovno-refleksne veze na bazi pozitivnih predstava o porođaju.

Ovi zadaci pripreme za porođaj se ostvaruju putem:
– EDUKACIJE trudnice o fiziološkim zbivanjima tokom trudnoće, činu porođaja
– KINEZITERAPIJE – usvajanjem veština kojima se olakšava porođaj. Kineziterapijom se unapređuje opšta kondicija trudnice, uči se postizanje opšte i lokalne relaksacije, vrste disanja tokom porođaja i usvaja se veština napinjanja.

Vežbe (kineziterapija) se primenjuju:
– počev od 26. nedelje trudnoće
– ne treba da traju duže od 90 minuta
– sprovode se jedanput nedeljno
– završavaju se najmanje nedelju dana pre termina porođaja

U psihofizičku pripremu se ne uključuju trudnice sa rizičnim trudnoćama, iako elementi psihičke pripreme i edukacije mogu i njima biti prezentovani.

Patronažne posete trudnim ženama

Patronažnu posetu trudnoj ženi i porodici obavlja polivalentna patronažna sestra jednom u toku trudnoće, a u slučaju potrebe i češće. Ovom posetom treba obuhvatiti sve trudne žene najkasnije do 20. gestacijske nedelje.

Prilikom posete trudnoj ženi patronažna sestra je dužna da proceni postojanje biološkog ili psihosocijalnog rizika.