Sadržaj
- Trudnoća i porođaj
- Dijagnoza trudnoće
- Tegobe u trudnoći
- Određivanje krvne grupe deteta
- Zdravstvena zaštita žena u toku trudnoće
- Razvoj deteta u trudnoći
- Amniocenteza
- Ishrana u trudnoći i za vreme dojenja
- Zablude i sujeverja o trudnoći
- Preeklampsija
- Oplođenje (začeće, fertilizacija)
- Kako dobiti dete željenog pola?
- Određivanje termina porođaja
- Tabela za određivanje pola deteta
- Trudnoća i porođaj
- Autor
Trudnoća i porođaj
Preeklampsija ili hipertenzija izazvana trudnoćom, toksemija, EPH gestoza je stanje povišenog krvnog pritiska koje se javlja u trudnoći.
Odlikuje je oticanje, visok krvni pritisak i prisustvo belančevina u mokraći. Preeklampsija se javlja kod 5 do 10 % trudnica.
Opasnost od pojave bolesti najveća je u slučaju višestruke trudnoće, kod žena starijih od četrdeset godina, dijabetičara i osoba koje već imaju hronično povišen krvni pritisak, nešto je verovatnije da će se bolest javiti u prvoj nego u kasnijim trudnoćama.
Ne zna se tačno šta izaziva preeklampsiju, ali se čini da postoji genetska povezanost, da genetska svojstva ploda mogu biti jedan od činilaca koji utiču na sklonost ka preeklampsiji. Preeklampsija se dovodi u vezu sa lošom ishranom siromašnom vitaminima C i E, kao i magnezijumom, i povećanim unosom šećera. Smatra se da žene sa preeklampsijom mogu imati takvo oštećenje krvnih sudova zbog kojeg se oni u trudnoći skupljaju umesto da se šire. Posledica toga je smanjen dotok krvi u organe kao što su bubrezi i jetra. Takođe se smatra da bi preeklampsija mogla da predstavlja imunu reakciju na strano telo, u ovom slučaju plod.
Dijagnoza bolesti se postavlja u slučaju da se krvni pritisak posle 20. nedelje povisi na 140/90, pa i više kod žene koja nikada pre toga nije imala visok krvni pritisak. Kod umerenog oblika bolesti postoji oticanje na šakama i licu, praćeno naglim i preteranim povećanjem težine (obe pojave su posledica zadržavanja tečnosti), oticanje gležnjeva koje se ne povlači posle 12 h mirovanja i prisustvo belančevina u mokraći. Ukoliko se ne leči, stanje se ubrzano pogoršava i pretvara u ozbiljan oblik preeklampsije, koji odlikuje dalje povećanje krvnog pritiska (obično do 160/110, pa i više), povišen nivo belančevina u mokraći, poremećaj vida, glavobolja, povišena temperatura, ubrzan rad srca, konfuzno mentalno stanje, skudno izlučivanje mokraće, oštar bol u gornjem delu stomaka, preterane refleksne reakcije, uznemirenost i trzanje i/ili poremećaj u radu bubrega.
Takođe može postojati zastoj rasta ploda i nedovoljna količina amnionske tečnosti u materici. Trudnica kod kojih postoji ovo stanje mogu imati sve ove znakove i simptome ili samo neke.
Ukoliko se ne leči, preeklampsija se može razviti u eklampsiju (preeklampsija obuhvati i centralni nervni sistem, što dovodi do napada (konvulzija), a ponekad i do kome).
Što se tiče lečenja postoje lekovi i postupci uz čiju pomoć se sprečava da preeklampsija preraste u teže stanje, ali jedino ‘izlečenje’ je porođaj.
Kod umerenog oblika preeklampsije lečenje je usmereno na snižavanje krvnog pritiska. To se postiže ishranom, vežbanjem, smanjenjem stresa i, po potrebi, lekovima.
Stanje ploda se redovno prati: svakodnevno se proveravaju pokreti ploda, a ultrazvuk i ostali testovi rade se po potrebi. Ako se u bilo kom trenutku stanje majke pogorša ili testovi pokažu da bi za bebu bilo bolje da bude izvan materice, situacija se procenjuje da bi se odredio najbolji način porođaja. Između 24. i 28. nedelje trudnoće skoro svi lekari primenjuju konzervativni pristup, čak i u težem obliku, da bi omogućili da plod provede još neko vreme u materici.
Posle porođaja krvni pritisak se vraća na normalu kod 97 % trudnica.
