KRVNA SLIKA

RBC – eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluća u ostale delove tela.
WBC – leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica.
PLT – trombociti (krvne pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja.
Hb – koncentracija hemoglobina.
Hct – udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi.
MCV – srednja zapremina eritrocita.
MCHC – srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima.
RDW – širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini.
MTV – prosečna srednja zapremina trombocita.

NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE

Eritrociti (crvena krvna zrnca) – normalno: 3.8 – 5.8 x10¹²/1
    – Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja.
    – Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.

Leukociti (bela krvna zrnca) – normalno: odrasli 3.8 – 10; deca 5 – 13×10⁹/l
     – Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske.

Trombociti (krvne pločice – zadužene za zgrušavanje krvi) – normalno: 150-400 x10⁹/l

   – Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.
    – Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C…

Sedimentacija eritrocita – normalna: 2-12 mm/h 6-24mm/2h (nespecifičan parametar)
    – Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala…
    – Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Krv – biohemijski parametri

Izgled seruma – normalan: bistar i svetložut
    – Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemičan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.

Glukoza – normalno: 3.5-6.1 mmol/l
    – Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

Stanje bubrega
Urea – normalno 1.7-8.3 mmol/l
Kreatinin – normalno: muškarci 62-106; žene 44-80 umol/l
    – Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima. Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida.
    – Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Elektroliti

Natrijum – normalan: 139-154 mmol/l
  – Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.

Kalijum – normalan: 3.8-5.3 mmol/l
   – Povišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.

Stanje zglobova
Mokraćna kiselina – normalna: muškarci 200-420; žene 140-340 umol/L
    –  Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima).
    – Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

Masnoće u krvi
Holesterol – preporučen < 5.2; visok > 6.2 mmol/l
HDL holesterol (dobar) – preporučen > 1.54; nizak < 1.0 mmol/l
   – Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove.
LDL holesterol (loš) – preporučen < 2.6; visok > 4.1 mmol/l
  – Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi – preporučen < 1.7; visok > 2.3 mmol/l
   – Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi.
   – Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje jetre
ALT – normalna: 8-41 IJ/I
   – Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova…
AST – normalna: 7-38 IJ/I
  – Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja).
Gama GT – normalna: muškarci 8-40; žene 5-35IJ/I
   – Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak su oštećenja jetre.
Bilirubin ukupni – normalan: 1.1-18.8 umol/

   – Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih puteva.
    – Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje kostiju
Alkalna fosfataza – normalna: odrasli 0-270; deca do 810 IJ/I
Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.
  – Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

Pankreas
S-alfa amilaza – normalna: 28-100 IJ/I
U-alfa amilaza – normalna: – 0-450 IJ/I
  – Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

Koštana srž

Gvožđe – normalno: muškarci 10.6-28.3; žene 6.6-26.0 umol/l
Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Krv – ostali parametri

Fibrinogen – normalan: 2-4 g/l
To je nespecifičan parametar.
    – Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala…
    – Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Proteini – normalni: 66-87 g/l
   – Snižene vrednosfi su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju.

(PT) Protombinsko vreme – normalna: < 1.3 INR
PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2.0-4.5 INR.

…pročitajte i Normalne vrednosti krvnog pritiska

…pročitajte i Normalne vrednosti lipida u krvi

…pročitajte i Normalan nalaz urina