Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba. Najveća stopa obolevanja beleži se u razvijenim zemljama. Naime, maligne bolesti su samo u malom procentu (oko 10 %) rezultat delovanja genetskih faktora; smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti.
Najbolji način borbe protiv malignih bolesti je primarna prevencija – sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak do dve trećine slučajeva.

Međutim, prevencija raka nije uvek moguća: još uvek nam svi uzročnici nisu poznati ili nismo uvek u mogućnosti da ih izbegnemo. Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje bolesti. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisi na prvom mestu od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.

U Srbiji svake godine od raka oboli oko 30.000 osoba. Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva, želuca i prostate. Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice.

Maligna oboljenja su odgovorna za oko 18.5 % ukupne smrtnosti i nalaze se na drugom mestu, iza oboljenja srca i krvnih sudova.

Primarna prevencija

Primarna prevencija malignih bolesti obuhvata sve mere koje sprečavaju nastanak raka. Uopšteno, ovaj pojam se odnosi na smanjenje faktora rizika za nastanak malignih bolesti u opštoj populaciji.

Skoro dve trećine svih umrlih od raka dovodi se u vezu sa četiri rizična faktora koji se mogu modifikovati: pušenjem, nezdravom ishranom, gojaznošću i fizičkom neaktivnošću. Svi ovi faktori rizika se ne odnose samo na maligne bolesti, već se odnose i na druge poremećaje zdravlja kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes i mogu se sprečavati putem mera prevencije (na primer smanjenjem broja gojaznih).

Pušenje

Upotreba duvana je pojedinačno najzastupljeniji preventabilni uzrok malignih bolesti u svetu.
Procenjuje se da je pušenje odgovorno za 30 % ukupne smrtnosti od malignih bolesti i 80-90 % smrtnosti od raka pluća. Takođe je značajan uzrok oboljevanja od raka grla, usne duplje, jednjaka, bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice. 

Navike u ishrani / gojaznost

Navike u ishrani su povezane sa nastankom 30 % slučajeva raka u razvijenim zemljama. Nezdrave navike u ishrani povećavaju rizik od nastanka više različitih tipova raka: debelog creva, jednjaka, dojke, materice i bubrega. Sa povećanim rizikom povezuju se: riba usoljena na kineski način, aflatoksin (aflatoxin – gljivična kontaminacija koja se ponekad može naći na zrnastoj hrani, npr. kikirikiju), konzervisano meso, so i usoljena hrana, kao i veoma vreli napici i hrana. Protektivna uloga u odnosu na maligne bolesti pripisuje se likopenu (paradajz i proizvodi od paradajza), i to u smislu prevencije raka prostate, dojke, pluća i organa za varenje.

Gojaznost

Gojaznost, definisana kao indeks telesne mase (BMI) veći od 30 kg/m2, povezana je sa oko 10 % svih slučajeva raka. Gojaznost kao poseban faktor, povećava rizik nastajanja raka jednjaka, debelog creva, materice, dojke i bubrega.  

Fizička neaktivnost

Fizička neaktivnost kao faktor rizika, povezana je sa oko 1 % svih slučajeva raka. Fizička aktivnost se najčešće povezuje sa prevencijom raka debelog creva, dojke i prostate.

Zloupotreba alkohola

Zloupotreba alkohola je povezana sa oko 1-6 % svih slučajeva raka u razvijenijim zemljama. Zloupotreba alkohola se dovodi u vezu sa nekoliko tipova malignih bolesti. Svakodnevno ispijanje dva standardna pića povećava rizik za nastanak raka jetre, usne duplje, ždrela, jednjaka (naročito kod ljudi koji su istovremeno i strastveni pušači) i grkljana. To je faktor rizika za rak dojke kod žena i rak debelog creva, posebno kod muškaraca. Rizik raste sa povećanjem količine unetog alkohola.

UV zračenje

Dugogodišnje izlaganje UV zracima (sunce ili veštački izvori, solarijum) povezuje se sa nastankom bazocelularnog i planocelularnog karcinoma. Intermitentno i prekomerno izlaganje UV zracima, naročito u detinjstvu, povećava rizik za nastanak melanoma kože.  

Preporuke koje se odnose na vodeće faktore rizika u primarnoj prevenciji raka

Pušenje

Pacijenti koji puše, bez obzira na broj svakodnevno popušenih cigareta, treba da budu posavetovani da što pre prestanu sa tom navikom.

Navike u ishrani

• Zasićene masti < 10 % ukupnih kalorija
• Sve masti ≤ 30 % ukupnih kalorija
• Polinezasićene masti ≤ 10 % ukupnih kalorija
• Mononezasićene masti ≤ 15 % ukupnih kalorija
• Holesterol ≤ 300 mg/d
• Ugljeni hidrati ≥ 55 % ukupnih kalorija
• Ishrana treba da bude bazirana na najmanje 5 porcija raznog voća i povrća (> 400 g dnevno), mahunarki, leguminoza, riba minimum jednom mesečno, na unosu celih zrna žitarica, koštunjavih proizvoda, oraha, badema.

Gojaznost

• Ukupna dnevna količina kalorija treba da bude tolika da se dostigne i zadrži željena težina.
• Važno je izbalansirati zdrav način ishrane sa fizičkom aktivnošću.

Fizička neaktivnost

• Preporučuje se umerena fizička aktivnost, svakog dana po 30 minuta, intenzitetom koji izaziva slabo, ali merljivo, ubrzanje disanja i pulsa. Umerena aktivnost podrazumeva: brze šetnje (1600 metara za 15-20 min.), trčanje, vožnju bicikla, 8-10 različitih aerobik vežbi sa po 15 ponavljanja u 2 seta vežbanja.

Zloupotreba alkohola

• Savet o redukovanju korišćenja alkoholnih pića treba dati svim potencijalno problematičnim osobama. 
• Trenutno važeći vodiči definišu umereno korišćenje alkohola kao ispijanje dva ili manje pića na dan u populaciji muškaraca i ne više od jednog pića za žene koje su trudne (jedno piće podrazumeva: 0.33 l piva ili čaša vina ili čašica žestokog pića).

Pročitajte i Saveti za prevenciju malignih oboljenja (raka)